U svemu se delimo na dve grupe. Recimo, postoje leva i desna Srbija. Ili, postoje gornja i donja Srbija. Dalje, delimo se na zvezdaše i partizanovce. Delimo se na one koji vole Cecu i one koji ne vole Cecu, na one koji čitaju i one koji ne čitaju, one koji puše i one koji ne puše… Između ostalog, delimo se na one koji peru ruke pre jela i one koji ne peru ruke pre jela ili pre nego što nekom naprave jelo. Poslednja podela mi je posebno zanimljiva.
Pre nekoliko godina, možda otkako smo počeli da zamišljamo sebe u krugu evropskih država, začela se praksa u pekarama i objektima brze hrane da osoba što vam mota giros, prebacuje burek iz tepsije u papir pa u kesu, stavlja dodatke u lepinju… ne prima novac jer za to postoji poseban radnik… Iz pekare izađete sa osećanjem prijatnosti i zaštićenosti, takođe i sa idejom da su maniri civilizovanih društava uhvatili korena u odomaćenom azijskom konceptu gde su prsti uvek spremne viljuške. Kao da smo se napokon oslobodili Turaka.
Kad se otvori novo mestašce sa ukusnom hranom, dočeka vas u čisto obučen ugostitelj. Njegove šake su umotane u hirurške rukavice i kad vam sklopi željeni prehrambeni paket, imate utisak da jedete sterilan obrok. Međutim, kecelja se ubrzo isprlja, ugostitelj više ne nosi zaštitnu maramu na glavi, već mu perut veje po pljeskavicama i naplaćuje tako što obriše ruke o prljavu krpu, uzme novac, vrati kusur i izvadi lepinju za sledeću mušteriju. Ponekad u rukavicama, ponekad bez njih.
Blizu ulice gde živim postojao je mali lokal sa fantastičnim falafelima. Radovalo me je kad vidim da devojka koja sprema sendvič ne pipa ništa osim hrane (ni novac, ni gajbe sa flašama, ni instrumente za čišćenje sanitarije). Evropa, mislila sam i često jela kod njih. Međutim, ubrzo su se stvari promenile (u opisanom smeru: radila je sve a ruke je prala kad krene od kuće i kad joj se vrati). Posetila sam i druge objekte slične ponude (burito, falafeli, halumi). Svugde isto.
Pošto ne mogu da utičem na prodavce brze hrane (a probala sam i loše prošla), kao jedino rešenje vidim da pređem u tu Drugu Srbiju. Ili da zauvek sama spremam ručak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
