Za sve one koji ludo veruju da su se stvari promenile nabolje, istraživanja kažu da je to netačno.
Naslov je slogan korišćen tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. Tri godine kasnije situacija je ista.
Studije govore da se nasilje u porodici povećava za 26 posto kad igra reprezentacija Engleske, a za 38 posto ukoliko izgubi.
To je svet u kome živimo, u centru Evrope, ali i na njenoj balkanskoj periferiji.
Pre nekoliko dana naš ministar za brigu o porodici rekao je da je žena postala „potpuno ravnopravna“ jer joj je dozvoljeno da se bavi naukom, da ona odlučuje o tome koliko će imati dece i da ne zna koliko više ravnopravnosti može da se postigne, ovo je prema njegovom sagledavanju odnosa najviši stepen.
Nisam, recimo, sigurna da li ona odlučuje i kad će biti zlostavljana, pretučena, silovana. Naravno, ne može baš sve odluke da donosi nezavisno i punopravno.
Takođe, ne može ni krivične prijave da usvaja ili odbacuje, da procesuira i kažnjava. To čini država, a država su muškarci.
Lečić se izjasnio: Ne osećam se kao pobednik.
U celom saopštenju to bih izdvojila kao retko šta važno i smisleno.
Normalno je da se ne oseća kao pobednik, jer to i nije.
Njegove „bunga-bunga“ aktivnosti nipošto mu ne daju za pravo da u bilo čijim očima pa i u svojim bude pobednik.
On ističe da je „slučaj“ koji su zle sile iz nepoznatih razloga vodile protiv njega naneo njemu i njegovoj porodici nenadoknadivu štetu.
I to je sasvim razumljivo, jedino što ne mislimo na isti deo samog slučaja.
Jer slučaj na koji ja mislim naneo je nenadoknadivu štetu i veliki bol žrtvama.
Taj slučaj, razume se, naneo je štetu i njemu samom, ali o tome je trebalo da razmišlja pre nego što se u slučaj upustio.
Ne, pre nego što mu je palo na pamet da smisli, pa odluči slučaj da sprovede.
„Slučaj“ na koji se on usredsredio, dakle parče papira koje je ispalo iz tužilaštva, tek će da se razmatra.
Bojim se samo da postoje „viši ciljevi“ koji će blokirati ispravan, pravedan i razuman nastavak rada na slučaju i da će „slučaj“ ostati u rukama patrijarhalnih sila.
Više se veruje muškarcima, žene se marginalizuju, kaže Brankica Janković. Možda ne bi bilo loše da se ona i njen kolega (pomenut na početku) koji kao da živi na Marsu sastanu pa usaglase poglede na državu koju vode i odnose među ljudima koji u njoj žive. Društvo o kome on govori u realnosti ne postoji. Svakako ne ovde gde on ministruje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
