Drugačiji stil

Pozitivno odstupanje od opštih mesta u ponašanju svojih kolega. Pogotovo u Srbiji.

Na primer, dok kontroverzni Portugalac Žoze Murinjo, živeći od svoje prebogate trofejne zaostavštine, vodi neke nove ratove sa medijima (ovog puta engleskim) i navijačima Mančester junajteda, jer ga teraju zbog očajnog fudbala i rezultata starine sa „Old Traforda“, šef struke crno-belih se gospodski drži. Ne bira pitanja, ne mršti se na kritike, ne uzvraća udarce, ne pada u vatru kao pojedinci iz klupske uprave. Istini za volju još nije bio otvorena meta sedme sile i plebsa sa tribina, a njegov buran temperament isprovociran do tačke pucanja, pa će biti zanimljivo videti mu reakciju u pravim kriznim situacijama.

Za razliku od gore pomenutog i mnogih ljudi kraj aut linije u domaćoj Superligi popularni Bata ne traži alibi za sopstvene greške i kikseve svojih igrača. Ne kuka na sudije, redare, policiju, loš teren, kišu, spoljne neprijatelje, pun Mesec, lošu karmu… nego stane pred mikrofone i nazove stvari pravi imenom. Ako je crno onda je crno, kada je belo onda je belo, bez bojenja realnosti frazama uvredljivim za inteligenciju posmatrača. Kada priča o rivalima radi to sa poštovanjem. Čak i da ne misli ono što govori ne nastupa sa visine, u odnosu na tzv. male rivale. Ne pretvara se u makovo zrno kada ima posla sa boljima od sebe i crno-belih ili im, još grđe, preti praznim „ćorcima“, da bi jeftinim parolama udovoljio neobjektivnoj i naloženoj masi.

Možda već za neku nedelju napravi kakav težak gaf i sruši gospodski imidž, a ovi redovi ostanu mrtvo slovo na papiru, ali sve što (ne)čini od prihvatanja sadašnjeg posla u Humskoj ukazuje da nije više onaj čovek čija je lepa igračka karijera u pamćenju ljudi svedena na čuveni nesportski gest u još čuvenijem remiju tadašnje Jugoslavije i Hrvatske u Zagrebu 1999. godine. Samo ga posmatramo.