Zvuk rešetaka kao motivacija i sudbina

Čime se baviti, koji film je u redu uzeti kao temu, ako podržavate ideju da bi bilo dobro da sve stane a u isto vreme vam deluje da je neprikladno u novinama, uz to ovakvim, ostaviti praznu stranicu?

Bar da čitaoci imaju malo mentalne zanimacije dok sve stoji, dok se smrzavamo i jedemo konzerve da bismo stigli do šanse za trajno izlečenje društva.

Jer, borimo se za šansu.

Grdno se varate ako mislite da je zbacivanje sa vlasti – uz utamničenje ili pružanje stručne pomoći u zdravstvenoj ustanovi zatvorenog tipa – nesrećnika opterećenog svesnim i podsvesnim adolescentskim traumama, te krivični tretman par hiljada etičkih nakaza sklonih korupciji kojima se okružio, početak i kraj svih naših problema.

Ne, težak i nezahvalan rad tek tada predstoji.

Lepo je i romantično boriti se sada, kada jasno vidite protiv koga ste, kada vam krenu suze od svake javno izrečene iskrenosti, uključujući i nadahnuti govor poslanika POKS-a na zasedanju nečega što se i dalje okvirno naziva Skupštinom Srbije.

Očigledno smo na samoj ivici razuma, pa u skladu s tim predviđam i kolektivne obrise stanja između scene iz „Bekstva iz Šošenka“ u kojoj robijaš prvog dana na slobodi, nakon pola veka provedenog u zatvoru, oduzima sebi život, i „survivor’s guilt“-a – osećaja preživelih logoraša iz doba holokausta koji nisu mogli da pronađu odgovor na pitanje „zašto sam ja i dalje ovde, kada toliko od mene boljih ljudi nije?“

* * *

Možda me je upravo razmišljanje o predstojećoj „krivici preživelih“ povelo u pravcu Izraela.

Konkretno, dokumentarnog filma „The Bibi Files“ na temu kriminalnih aktivnosti Benjamina Netanjahua, premijera Izraela.

I kod njega započinjemo od kompleksa iz mladosti.

Naime, stariji brat Joni bio je prebliski primerak muškarca kojeg Bibi tokom odrastanja nije mogao da dosegne, pa zatim komandos koji će 1976. godine poginuti u sa profesionalne tačke gledišta fascinantnoj akciji oslobađanja talaca u glavnom gradu Ugande Entebeu (obavezno videti televizijski film „Raid on Entebbe“ Irvina Keršnera – Horst Buholc nikad nije bio bolji, Jafet Koto drži glumački čas kao Idi Amin, a nije zgoreg ni primiti redovnu dozu Čarlsa Bronsona).

Jonijeva smrt bila je za Bibija tragedija i kanal ka uspehu.

Isprva se morao suočiti sa činjeničnim stanjem da je prilika za direktno nadmašivanje uzora zauvek izgubljena, da bi zatim na osnovu proslavljenog prezimena izgradio identitet neustrašivog borca protiv palestinskog terorizma kojim se – uz sopstvenu vojničku prošlost, obrazovanje stečeno u Americi, talenat za govorništvo i solidnu vizuelnu pojavu – uspinjao kroz redove desničarske stranke Likud.

Izrael je od osnivanja bio ideološki paradoksalan – tvrdo nacionalna država koju su stvorili levičari, što znači da decenijama u njoj nije bilo prostora za desnicu kakvu poznajemo u evropskim demokratijama.

No, demografska promena nastala prilivom jednog miliona sovjetskih Jevreja od sedamdesetih do početka devedesetih trajno je izmenila balans moći na političkom spektru – iz nekog teško dokučivog razloga, koliko god da se to često dešava, ljudi koji su pobegli od levog totalitarističkog jednoumlja direktno su uronili u desno.

Sve to valja znati da bi se shvatila Netanjahuova glasačka baza, kao i društveno uređenje u kojem se neko poput njega, kako kaže jedan istraživački novinar, „najviše plaši zvuka rešetaka“, zbog čega se mahnito bori da ostane na vlasti.

A izraelske insitucije vole da svoje vlastodršce pozivaju na odgovornost, tokom ili nakon mandata, te je tako Netanjahu bio 2017. godine predmet istrage kojom započinje dokumentarni film.

Zahvaljujući gradacijskoj dramaturgiji, sve na prvi pogled deluje bedno i banalno.

Netanjahu i njegova žena skloni su primanju skupih poklona u enormnim količinama – uglavnom kubanskih cigara i šampanjca.

U otkrivanju identiteta davalaca poklona krije se korupcija (Namig! Ko i šta dobija za svu onu odeću i obuću „iz fundusa“?).

Recimo, Arnon Milčan, Izraelac i holivudski filmski producent, tokom godina je sve više poslovnih poduhvata usmeravao ka postojbini.

Netanjahu ga je „muzao“ na jedva prihvatljiv način, sve do trenutka kada je Milčan počeo da javno govori o periodu kada je u svojstvu tajnog agenta predstavljao vezu između Izraela i američkog vojno-industrijskog kompleksa.

To se američkim bezbednosnim službama nije preterano svidelo te je bio primoran da sebe i svoje finansije kompletno preseli u Izrael, kada se stvari otimaju kontroli.

Netanjahuove iznude postaju abnormalne, Milčan postepeno zamrzava odnos, a njegova sekretarica, zadužena za udovoljavanje Netanjahuovim željama, u istrazi iznosi detalje toliko niske da vas kao gledaoca mora biti sramota što na najposredniji mogući način u tome učestvujete.

Počevši od sitne korupcije, prelazimo ka uništavanju ljudi i manipulaciji javnim mnjenjem.

Medijskom magnatu imena Šaul Elovič je potrebna pomoć u obezbeđivanju u tom trenutku neophodne bankovne pozajmice u iznosu od 250 miliona dolara.

Za svoje institucionalne usluge Netanjahu zahteva promenu uređivačke politike sajta u vlasništvu Elovičeve korporacije.

Kritičko mišljenje se guši, urednici koji na to ne pristaju se otpuštaju, i sajt postaje propagandni kanal vlasti, tj. vladara.

A on se, čime dolazimo do područja dubokog zločinjenja, napadnut sa svih razumnih strana i ostavljen od saradnika i političkih partnera koji drže do osnovnih sekularnih vrednosti i božjih zapovesti, u stvaranju skupštinskih koalicija okreće ultradesničarskim strankama.

Jevreji „nacistoidnog“ tipa, do tada držani na distanci – poput šešeljevaca u Srbiji krajem devedesetih – postaju članovi vlade.

Katastrofa iz 7. oktobra 2023. je na pomolu.

Prirodno, upravo je takva vlada pre toga preko Katara slala desetine miliona dolara vođama Hamasa, smatrajući da joj ide u prilog da u Gazi na vlasti ima sebi slične manijake a ne Palestince sa kojima se može normalno i pristojno razgovarati (Namig br. 2! Obostrano korisni odnos trenutnih srpskih i kosovskih vlasnika moći).

Ipak, rat je pauziran a izraelskom Bibiju se bliže izbori – ljudska glupost je beskonačna i možda će ponovo da pobedi.

Šta čeka Bibije koji su bili toliko genijalno samodestruktivni da ih ukinu?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.