Još kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić najavljivala je da će građani uskoro moći da umesto šetanja od šaltera do šaltera, što je jedna od stresnijih situacija za sve u Srbiji, potrebna dokumenta moći da prikupe na jednom mestu i uz jedan klik.

Sve to zahvaljujući e-ZUP-u: elektronskom Zakonu o opštem upravnom postupku). Odnosno, da će baze podataka biti uvezane, što bi koristilo šest institucija: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, PIO fond, Poreska uprava i Nacionalna služba za zapošljavanje.

Kao rok bio je postavljen prvi jun 2017. i ma ko šta mislio o ovoj ili onoj Vladi, ovako nešto obradovalo svakog ko nije mazohista.

„Svi organi uprave moraju podatke da razmenjuju po službenoj dužnosti, čime država postaje servis građana i privrede, a upravo reforma države počiva na promeni tog odnosa“, poručila je Ana i isticala velike ušteda u vremenu i novcu, kako građana, tako i države.

Tih junskih dana je već kao mandatarka nove Vlade obilazila unutrašnjost kako bi videla da li sve funkcioniše.

Sve viđeno upućivalo je da se stvari odvijaju u dobrom smeru i da ćemo i mi u Srbiji od 2017. godine moći da koristimo neke od blagodeti modernih tehnologija i prekratimo sebi muke i stres.

Toliko sam verovao da me nije uznemirilo ni ono što je Ana B. takođe rekla: „Sistem će sukcesivno početi da koristi jedan po jedan organ javne uprave, a do kraja godine bi trebalo da svi organi razmenu podataka vrše korišćenjem ovog sistema“.

Računao sam da prvi jun zaista znači prvi jun, makar za većinu usluga.

Tako sam mislio i ove jeseni kada je došlo vreme da iskoristim blagodeti  eZUP-a, odlaskom u jednu od navedenih institucija – Poresku upravu.

Međutim, tamo me je dočekala sasvim druga realnost, a možete da zaključite, završilo se starim I ne baš dobrim tabanjenjem, što u slučaju pešačenja može da bude dobro za zdravlje, ali ne i za živce i čuvanje preko potrebnog vremena u krstarenju raskopanim Beogradom.

Došavši u Poresku upravu, prvo sam saznao da eZup važi za unutrašnjost ali ne i za Beograd?!

Zatim sam saznao da eZUP ne funkcioniše ni približno onako kako je Ana B. najavila.

Naprotiv, rečeno je da se sve brže rešava ličnim odlaskom(!?) po potrebna dokumenta. U pitanju je procedura koja daleko prevazilazi jedan klik i kako sam uspeo da saznam, umesto klika i dalje se vodi (troma i spora) prepiska između institucija.

Zbunjen i po ko zna koji put izneverenih očekivanja, umesto klika, brzog rešenja i uštede vremena i novca, morao sam da kao i do sada, krenem u obilazak institucija širom saobraćajno paralisanog Beograda.

Znate kako to već ide – jedan izvod, drugi izvod, treći izvod, četvrti izvod….i večiti strah od FT1P (fali ti jedan papir).

Izvodi su prikupljeni, ali strah je još uvek prisutan pošto i dalje čekam odgovor, koji će, pogađate, poštom stići na adresu.

Tek tada ću znati da li ću morati da idem na još jednu turu obilaska institucija.

A klika i dalje nema.

U svakom slučaju držite mi fige, a za Anu B. dva pitanja:

Zašto?

Dokle?