Da se u Srbiji neretko možete naći u po malo šizofrenoj ili makar paradoskalnoj situaciji je fakat.
Počevši od visoke spoljne politike koja se otelovljuje u krilatici “I Srbija, i Kosovo, i EU, i Rusija, i Kina I Emirati, i….svi”, pa naniže kada one koje npr. ne plaćaju svoje obaveze prema državi budu nagrađeni i dodatno stimulisani u odnosu na “budale” koje to redovno rade, Srbija je plodno tle, a jedan od upečatljivih primera su i obeležavanja velikih momenata iz Drugug svetskog rata.
Poslednji slučaj desio se prošle nedelje, tačnije 9. maja, 72 godine od pobede nad fašizmom.
Kao i kada se obeležava oslobođenje Beograda 1944. predstavnici vlasti se u većini nekako sakriju, a jedino im sreću kvare Rusi, koji se uvek sete ovih datuma i umesto nas, neretko organizuju svečanosti povodom slavnih dana.
Tako je bilo i prošlog utorka kada je Beogradom prošetao “Besmrtni puk”, koji čine potomci poginulih ratnika. Od Groblja oslobodilaca do Gradske skupštine vijorile su se ruske, te ratne i mirnodopske sovjetske zastave kao i po koja zastavica Srbije, dok upadljivo nije bilo jugoslovenskih pobedničkih. U šetnji nisu primećeni visoki zvaničnici grada ili države, a na platou ispred Starog dvora čule su se ekskluzivno ruske/sovjetske pesme…nigde jugoslovenskih, oslobodilačkih…
Kao da smo u Rusiji, u nekoj guberniji.
No, šalu na stranu, problem nije u pesmama, niti u neprikosnovenoj ulozi Sovjetskog Saveza u oslobođenju zemlje, ali i pobedi nad fašizmom i okončanju Drugog svetskog rata.
Problem je u tome što se vlasti ove zemlje, stide prošlosti, jer iako slavna, ne odgovara umišljenoj istoriji onih koji su bili donedavno bili članovi SRS-a ili tzv. četničkih pokreta, a njima uz rame stoji i brojne kolege iz opozicije.
Oni i njima slični kao da ne mogu da svoju fikciju o Drugom svetskom ratu izbace iz glave, niti da se pomire sa činjenicama da su partizani bili ti koji su se najviše borili, dok je većina četnika sarađivala sa nacistima i borila se sa najvećim entuzijazmom protiv komunista.
Umesto da se ponose činjenicom da je jedino u Jugoslaviji, a naročito u Srbiji buknuo ustanak 1941. godine kada je Nemačka carovala od Lamanša pa do Sovjetskog Saveza, naši čelnici se paze da se slučajno ne poklone nekoj zastavi sa petrokrakom. Tako nešto nisu uspeli da izbegnu samo pre tri godine kada ih je na to “primorao” predsednik Rusije Vladimir Putin.
Umesto da budu ponosni na to što se naš narod (jugoslovenski) borio i izborio za svoje parče slobode, umesto onih koji su bili sluge nacistima, naši državni lideri više vole da ignorišu realnost i time ignorišu istinu, nasleđe i vrednosti koje su nas svrstale uz pobednike.
Oni verovatno i ne znaju da je i Francuska zbog svoje kolaboracije tek pred kraj rata izbegla sudbinu podele na okupacione zone.
Mnogo toga verovatno ne znaju, a za početak mogli bi da se u ovom slučaju, ugledaju na pomenute Ruse kojima ne pada na pamet da pljuju na grobove i simbole predaka i da njihovu ogromnu žrtvu zanemaruju samo da bi zadovoljili svoje laičke kaprice. Jer kako kažu “u Besmrtnom puku nema nacionalnosti niti političke ili verske pripadnosti, pošto su vrednosti slobodarstva i antifašizma internacionalne”.
Tada bi možda i shvatili da negiranjem narodnoslobodilačke borbe u stvari sramote Srbiju i njene građane, a antifašizam bacaju pod noge, praveći od krvnika heroje.
Do tada su u više manje istom stroju sa komšijskom Vladom Republike Hrvatske čiji su članovi i ove godine preskočili antifašističke manifestacije, kako se ne bi poklonli senima oslobodilaca.
Kao da su braća rođena…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
