Foto: Pixabay / mhouge

Bio sam iznenađen, moram reći i pomalo uvređen, kad je objavljeno da je moj kolega Emil Tedeski, predsednik Uprave Atlantik grupe, održao gostujuće predavanje studentima beogradskog Ekonomskog fakulteta. Silno sam se obradovao kad je studentima Ekonomskog fakulteta predavanje održao i Miloš Jelić, generalni direktor kompanije NELT, jer sam shvatio da kolega Tedeski nije bio izuzetak.

Ako je poziv dvojici ljudi iz sveta biznisa novo pravilo u ovoj visokoškolskoj ustanovi, onda želim da ohrabrim rukovodstvo Ekonomskog fakulteta da nastavi s praksom sučeljavanja budućih ekonomista s nama koji osmišljavamo biznis ili se njime operativno bavimo.

Ako se dobro sećam sličnu praksu pre nekoliko godina uveo je Ekonomski fakultet u Zagrebu, kad je prva gošća bila uvažena LJerka Puljić, u to vreme desna ruka Ivice Todorića, vlasnika Agrokora. Znam da je amfiteatar bio tesan da primi sve mlade ljude koji su bili željni da čuju iskustava jedne tako značajne osobe.

Nešto slično, rekao bih više vaninstitucionalno, dogodilo se prošle godine kad je Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga, gostovao u Kragujevcu na poziv studentske organizacije tamošnjeg Ekonomskog fakulteta. Šest stotina znatiželjnih studenata koji su napunili amfiteatar bio je dokaz da budući ekonomisti žele da čuju iskustva preduzetnika i biznismena čiji je ključni savet bio da je znanje najveći resurs koji moraju da poseduju ako žele da otvore sopstvenu firmu i započnu svoj biznis.

Već dugo godina sam zagovornik ideje da biznismeni idu „na noge“ studentima, najpre Ekonomskog fakulteta, a onda i fakultetima slične orijentacije. Naše iskustvo u započinjanju biznisa, naša vizija, strategija, prepoznavanje šanse, strast s kojom se borimo da budemo na vrhu, težnja ka izvrsnosti… mogu da budu dragoceno štivo koje studenti ne mogu da čuju od profesora a može nekome od njih biti iskra u budućem poslovnom životu.

Dijalog univerzitetske i poslovne zajednice mogao bi u značajnoj meri da utiče na promenu paradigme u javnom diskursu Srbije. Doživljavao sam i čini mi se, po čestim istupima pojedinih njegovih profesora, da je beogradski Ekonomski fakultet još uvek rezervoar propalih socijalističkih ideja koje neće pomoći Srbiji da prođe kroz promene kao druge bivše komunističke države.

Ovom ocenom ne želim da se mešam u nastavni plan i program Ekonomskog fakulteta nego da ukažem da studenti koji će sutra završiti ovaj fakultet treba da budu, kao menadžeri ili preduzetnici, jedan od stubova ekonomske transformacije Srbije, a ne zagovornici propalih sistema.

Kolega Tedeski govorio je o svom iskustvu, savetovao kako započeti karijeru i sugerisao da na početku karijere treba ovladati prodajnim veštinama. A Miloš Jelić pričao je studentima o ulozi elektronske trgovine u distributivnom poslovanju, sektoru u kojem kompanija NELT ima lidersku poziciju.

Tedeski i Jelić ne treba da budu izuzeci nego pravilo Ekonomskog fakulteta. Veoma je važno da studenti čuju i o preduzetništvu, hrabrosti, slobodi, kako se donose odluke, kako se ulazi u nove biznise, kako se rizikuje, kako se upravlja, kako se nagrađuju najbolji radnici u kompaniji, kako se pravi održiva kompanija, kako se pregovara s inostranim partnerima…

Predložio bih, bez trunke pretencioznosti, rukovodstvu Ekonomskog fakulteta još jednu ideju za koju verujem da ne bi nikome škodila. Ne bi bilo rđavo da ugledni profesori, s vremena na vreme, svrate na kaficu u domaće privatne kompanije koje su lideri u oblastima svog poslovanja i čuju ponešto o njihovom uspehu.

Imali bi šta da čuju, a ne sumnjam da već sve znaju.