A oni nam, nažalost, otežavaju i život i posao.
Ponovo se, kao 90-ih, ne osećam komforno u odnosima s poslovnim partnerima iz regiona. Sve me gledaju kao da sam ja lično nešto kriv i s nepoverenjem. Nije to poslovno nepoverenje, nego više neka vrsta odbojnosti prema ”mestu boravka“ moje kompanije. Ja lično takav odnos nisam ničim zaslužio, uredno ispunjavam ugovorene obaveze, roba koju isporučujem partnerima u regionu je kvalitetna i konkurentna. I pored toga, javilo se neko novo podozrenje mojih partnera. Kažu mi, izvinjavajući se, da se njihovi kupci teško hvataju na policama za proizvode iz Srbije.
Nisam se još bavio dubinskim istraživanjem šta se događa na tržištima zemalja u regionu. Gledao sam makroekonomske pokazatelje, čini mi se da kupovna moć u tim državama nije u padu pa to otpada kao razlog manje prodaje roba iz Srbije. Primetio sam, međutim, da sve te države međusobno imaju rast privredne saradnje i da se privrednici iz tih država ne žale na nepoverenje potrošača na drugim tržištima u regionu. Razgovarao sam s nekoliko kolega iz Srbije. Svi vrte glavom, nemaju rast prihoda sa tržišta država u regionu, uglavnom stagnacija i pad.
Imam utisak da potrošači u zemljama regiona, prateći medije, reaguju refleksno kad dođu pred police u dućanima na kojima stoji i roba iz Srbije. I kad već mogu da biraju, hvataju se za robu čiji proizvođač nije iz Srbije.
Bojim se da su naši političari ponovo, na loš način, umešali prste u privredu. Kad slušam i čitam srpske političare nemam dilemu da je Srbija ponovo u zavadi sa svima u regionu. Naši političari svojim izjavama i javnim nastupima, ma koliko to bilo dopadljivo, neoprezno i neodgovorno predstavljaju Srbiju i srpsku privredu u regionu (a i šire). Vođeni isključivo dnevnopolitičkim interesima – najčešće ministar spoljnih poslova, ministar vojni a u poslednje vreme i premijerka – frljaju se izjavama koje nanose direktnu štetu privrednicima i radnicima, proizvodeći efekat slona u staklarskoj radnji.
Pre neki dan ministar spoljnih poslova nepotrebno je uvukao Srbiju u klinč s Bugarskom. Nije nama Bugarska neko veliko tržište, ali je recimo važan energetski partner (po priznanju naših vlasti) u gasnoj konekciji. I nedavni skupovi u Poznanju i Sarajevu potvrdili su, nažalost, da je srpska politika više remetilački faktor a manje faktor mira i stabilnosti u regionu. Iz Beograda se konstantno s različitim intenzitetom emituju tenzije prema Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji, BiH, Kosovu, Hrvatskoj, evo sad i Bugarskoj. To ne može da ostane neprimećeno na tržištima tih država i u našim poslovnim odnosima s privrednicima tih država.
Sve poslovne veze i pozicije na rafovima u dućanima koje srpski privrednicima uspevaju godinama da izgrade i učvrste u regionu, vodeći srpski političari sruše jednom neodgovornom izjavom. Srpski ministar spoljnih poslova u tome je negativni šampion. Štetu koju on nanosi meni i radnicima u mojoj kompaniji, ali i u kompanijama mojih kolega, postaje velika i teško popravljiva. I počinjem ozbiljno da se preračunavam da li mi je previše skup Ivica Dačić? I Ana Brnabić? Pa ne plaćamo ih mi iz poreza da nam uništavaju poslove po regionu i teraju da otpuštamo radnike, nego da nam ih olakšavaju. Nije suština, kako veruju naši političari-neznalice, da moju (i ne samo moju) robu pazare Srbi na Kosovu, u Crnoj Gori i Hrvatskoj nego da moju (i ne samo moju) robu kupuju svi kupci u tim državama.
Ime autora poznato redakciji
Vase kolumne uvek citam i uvek ste u pravu. Ovi politicari su grozni a narod bez pameti.
Kosta me normalnog i dostojanstvenog života, on i takvi na vlasti. Uništili su mi prošlost neodgovornom politikom 90-ih, uništavaju sadašnjost, a o tome da budućnosti nema, o tome sve češće razmišljaju svi iole normalni. Ne u ovoj zemlji i/ili ne sa njima na vlasti.
O sadašnjoj vlasti glupo je trošiti vreme i pisati jer kome nije jasno o kakvim se ljudima radi taj sigurno ni posle mog pisanja neće promeniti stavove.Ali ne mogu u potpunosti da se složim sa vama.Ispada da je samo Srbija kriva za loše odnose u regionu.Prema C.Gori odavno je trebalo primeniti različite da kažemo kontramere jer je njihov odnos prema Srbiji kao i prema našem narodu u C.Gori katastrofalan.Pa neće biti da ne znate da naš narod nema pravo u C.Gori na jezik, pismo i rad u državnom sektoru.Obzirom da je ovo što sam naveo samo kap u moru problema odavno je nivo dipl.odnosa trebalo spustiti na najmanji mogući jer je odnos države C.Gore prema Srbiji katastrofalan.Dakle u diplomatiji mora postojati neki sistem uvažavanja kao i reciprociteta.Drugo i za neke druge zemlje koje ste naveli mogu se jasno izneti primeri u najmanju ruku čudnih poteza prema Srbiji tako da je odgovor neophodan.To što pevač Dačić i fikus Ana trapavo i nepristojno urade je nešto drugo.Ali njima su bitni tabloidi a ne diplomatske norme to je valjda jasno.Sve u svemu nije baš uvek ni ovaj nazadno crveni tandem najgrđi, imaju oni pomagaće u regionu u najmanju ruku slične njima.I za dobro i za loše uvek je potreban partner.
Previše pojefnostavljeno gledište. Ne vrti se sve oko prodaje vaše robe. Postoji neki zivot van vaše firme. Drugo, koji je zapravo vas predlog?
Sve se vrti oko rada i proizvodnje koji obezbedjuju deci i odraslima veceru na stolu.
Dosta je bilo hrabre mase neradnika koji bi radije da s ebiju nego da rade,
pod hitno ukinuti ministre ipremjeraipresednika pa vladati saulice
Рече јуче да је већ певао Макрону а да ће поново ако му се пружи прилика, замислите, на француском, а не зна добто ни рожени српски.Лично би волео да га слушам како пева о коферчету, Галеници, Србија гасу и пуно тога још, онако без музике.
Nikako ne umanjujući uticaj Vučićeve polite, ne bih rekao da su političari susednih zemalja blagonakloni prema nama. Gazi nas ko stigne. Čemu izjave Borisova i Zajeva, da li ih neko tuče po ušima. Čemu stalne provokacije hrvatskih političara? Šta više Vučić je snishodljiv do ludila.
Medjunarodna politika sigurno iziskuje od politicara da bez obzira na njihove licne kvalitete nekad u interesu svoje zemlje budu snishodljivi nekad odlucniji u odbrani njenih, nadajmo se, dobor prepoznatih interesa. Pitanje je kada se kako ponasati? Posto su se nasi politicari od 1990 do 1999 ponasali kao da smo mi najjaca svetska sila i da sve ima da bude kako mi to hocemo da bude bez obzira na stvarnost onda prirodno da jedan duzi period mora da se bude snishodljivijim. Balasiranost, razumniji pristup stvarnosti, to je za neke mnogo manje, mnogo slabije, mnogo nepravednije drzave od nase. Provokacija ima dok ima onih koji nasedaju.
Kaze mi jedan drugar: Ala su se ovi na vlasti dosetili kako da proputuju ceo svet a o nasem trosku. Tako je onomad Vuk Jeremic video svako selo na globusu, pa opet nije „spasao“ Kosovo. O cuvenom „milionu za Miladina“ za vreme vladavine Jeremica i njegovog sefa B.Tadica da i ne govorimo. Dacic to isto radi, putuje svuda a korist nikakva. Doduse, uspeo je nesto sto drugi nisu: Organizovao je migrantsku rutu iz juzne Amerike prema SAD. (Ako neko nije primetio, prosle godine kada je Dacic bio kod svojih nesvrstanih prijatelja u juznoj Americi, krenule su i tamo identicne kolone kao ovi migranti na balkanskoj ruti. Vidi se sablon i potpis ovdasnjih rezisera.)
mi placamo porez a vlast poklanja dodiku ili onom grujicicu o kome pise da je uzeo 150000evra za sebe! plus placamo jednom broju studenata studiranje i domski smestaj iz srpske i cg u beogradu samo ako kazu da su srbi!