Kiseonik

S razlogom.

U tom Izveštaju nema mnogo uspeha kojim bi se pohvalio naš državni i politički establišment. Na toj rang listi Srbija je na 84. mestu od 162 posmatrane zemlje, koje su podeljene u četiri grupe. Mi smo u trećoj grupi sa Belizeom, Tajlandom, Turskom, Rusijom, Moldavijom, Tadžikistanom… Ispred nas su sve zemlje regiona (izuzev BiH) – Rumunija (20), Albanija (34), Bugarska (46), Mađarska (59), Makedonija (68), Slovenija (71), Crna Gora (72), Hrvatska (75).

Kriterijumi po kojima je ovaj Institut merio ekonomske slobode su uticaj vlade na ekonomiju (državna potrošnja, subvencije, državna preduzeća), pravni sistem i imovinska prava, stabilnost valute, otvorenost u međunarodnoj trgovini i stepen regulacije.

Najslabiju ocenu – 4,95 (10 je najviša) Srbija je dobila za pravni sistem i imovinska prava, a malo bolju – 6,41 za dominaciju vlade u regulaciji i planiranju. U okviru te dve oblasti, Srbija je najgore ocenjena zbog visokih državnih subvencija (3,69), sporog sudskog izvršavanja ugovora (3,20) i visokih troškova korupcije (3,61). Po ovim pokazateljima Srbija ima sistem koji je u suprotnosti s tržišno orijentisanim ekonomijama.

Kamen temeljac ekonomskih sloboda su lični izbor, dobrovoljna razmena, sloboda ulaska na tržišta, konkurencija i sigurnost lične i privatne svojine.

Najvažniji faktor u merenju ekonomske slobode je vladavina zakona i zaštita privatne svojine. Istraživanje Instituta Frejzer potvrdilo je da postoji bliska veza između dobrog funkcionalnog pravnog sistema i zaštite privatne svojine sa ekonomskim prosperitetom. To potvrđuje i pet prvorangiranih zemalja – Hong Kong, Singapur, Novi Zeland, Švajcarska i Irska. Slično je i sa dominacijom vlade u ekonomskim poslovima. Singapur, Tajvan, Južna Koreja i Čile su zemlje koje su ekonomski napredovale zato što su se odrekle državne kontrole u privredi.

Nama, poslovnim ljudima, ekonomske slobode su kao kiseonik. Što ih je više nama je lakše da radimo i stvaramo veću dobit. Bez ekonomskih sloboda naše poslovanje pretvoreno je u životarenje.

Ali, zašto su ekonomske slobode važne za obične ljude?

Istraživanje Instituta Frejzer pokazuje da postoji snažna pozitivna veza između ekonomskih sloboda i života svakog pojedinačnog građanina. Što su ekonomske slobode veće, to je bolji život običnih ljudi. Zemlje u kojima su najveće ekonomske slobode imaju najveći bruto domaći proizvod po glavi stanovnika. Prosek BDP-a po stanovniku u zemljama s najvećim ekonomskim slobodama je 40.376 dolara, a u zemljama s najmanje ekonomskih sloboda je 5.649 dolara.

Očekivano trajanje života je oko 15 godina godine duže u zemljama

sa najviše ekonomski sloboda u odnosu na zemlje sa najmanje ekonomskih sloboda (79-64 godine).

Ekstremno i umereno siromaštvo u zemljama sa više ekonomskih sloboda su 1,5 odnosno 4,3 odsto a u zemljama s najmanje ekonomskih sloboda 31,7 odnosno 51,7 odsto.

Iznos godišnjeg prihoda, koji su zarađivali najsiromašnijih 10 odsto stanovnika, mnogo je veći u zemljama sa većim ekonomskim slobodama. U zemljama s najmanje ekonomskih sloboda najsiromašniji imali su godišnji prihod od 1.345 dolara, a u zemljama s najviše ekonomskih sloboda prihod najsiromašnijeg dela stanovništva bio je 10.660 dolara.

U zemljama sa većom ekonomskom slobodom UN Indeks sreće običnih ljudi je 6,54 a u zemljama s manjim ekonomskim slobodama je 4,48.

Ime autora poznato redakciji