Kraljica biznisa

U periodima mira, koji u Beogradu nisu kroz istoriju često dugo trajali, grad je prosperirao kao trgovački centar. U njemu je bila najveći dućan u Osmanskoj imperiji čuven po kvalitetu svojih baklava, te vizantinske poslastice koju svi vole, Grad je kontrolisao tokove velikih reka – jedinih praktičnih puteva za transport robe koji sežu od Konstantinopolja, centra sveta, do varvarskih šuma centralne Evrope i Baltičkog mora, izvora ćilibara, ključne kontrarobe za svilu na istoimenom putu, za kojom potražnja u Kini nije nikada jenjavala. Iz te pozicije i na tim rekama sticali su svoja kolosalna bogatstva kapetan Miša Anastasijević i Ilija Milosavljević Kolarac, ta moja divna davno prohujala braća čije su plemenite seni još među nama, kroz zadužbine Univerziteta i još uvek najbolje koncertne dvorane u ovom delu sveta.

U Beogradu je 20 godina mir i 18 godina kakve-takve stabilnost posle više od 80 godina revolucija, otimačine, diktature, sankcija, ratova… Srbija se vratila (geografski) na veličinu relativno male zemlje. Ali sa kolosalnim šansama u ekonomiji koje ne bi smela da propusti. Beograd u tome ima posebno mesto.

Trgovina, ta kraljica biznisa, ponovo se pojavljuje kao jedini put prosperiteta.

Ne industrija, kako stalno pričaju neki naši vajni profesori koji ništa ne znaju o biznisu, nego trgovina.

A zašto je trgovina poželjna i dobra?

Trgovina je prva moć u biznisu. Trgovina je generator razvoja svake države. Trgovina je, za mene, kraljica biznisa. Vrhovni zakon u ekonomiji je da je trgovina ispred svega. To je vrhunska veština, nema joj ravne. Samo primitivni narodi ne cene trgovinu. Beograd mora opet da stvori kult trgovine, mora da postane mesto gde se neguje kult grčkog boga Hermesa ili rimskog Merkura. Ne kaže se za džabe na Kipru kad nekome hoćeš da poželiš sreću i uspeh u životu: „dabogda ti sin bio trgovac“. Kad, kao trgovac, osvojiš tržište onda je lako da ti kreneš u proizvodnju ili da nađeš nekog da proizvodi za tebe. Nije problem proizvesti, problem je prodati. Tržište je ključna imovina u biznisu.

Trgovina podiže prosperitet svih igrača u poslu kroz mogućnost specijalizacije. Mnogo nam je bolje da proizvodimo jednu stvar dobro, jeftino i kvalitetno pa da je menjamo (trgujemo) za sve ostalo što nam treba, nego da moramo da proizvodimo sve što nam treba. To je skupo a pokazalo se i kao neracionalno.

Koje vrednosti u ljudima neguje trgovina?

Ovo je trik pitanje, jer odgovor nije ono što komunisti pričaju a školovana neobrazovana klasa u Srbiji ponavlja decenijama od 1944. godine – da je trgovina prevara. Srbija je retka zemlja u kojoj se tako misli o trgovini a ne kao o vrhunskoj veštini, kako su je smatrali Feničani.

Trgovina podstiče rad, efikasnost, rast i produktivnost.

Ali nadasve, trgovina podstiče poštenje. Da, da – poštenje.

Jer trgovac koji vara i laže mušterije ili poslovne partnere ne prolazi dobro i brzo bankrotira. Reputacija, oslonjena na isporuku kvaliteta po dogovorenoj ceni u dogovorenom roku, jedini je način preživljavanja i prosperiteta u ekonomiji.

A to poštenje vodi društvo u meritokratiju, pobedu i vladavinu boljih.

Zato je grad u kome vlada meritokratija magnet svega što valja – najboljih radnika, najambicioznijih preduzetnika, najkvalitetnijeg kapitala, najbolje baklave… jer ako hoćeš da budeš najbolji, moraš da budeš najbolji u gradu.

E, taj grad je prestonica sveta.