Poljubac bez brkova 1Foto: Pixabay/Mhouge

Takozvane konsultacije oko sastava nove vlade pokazale su sav besmisao funkcionisanja države u Srbiji. Prolaze dani, postižu se rekordi u gubljenju vremena da se formira vlada. Predsednik se „vadi“ da ima preča posla van Beograda i da nije postizavao da se bavi takvim trivijalnostima kao što je formiranje vlade.

Samo je Belgiji, duboko podeljenoj između dva naroda, trebalo više vremena da u pregovorima sedam partija formira vladu.

Srbija nema taj problem, predsednikova stranka ubedljivo je pobedila na junskim izborima i on nema šta da pregovara ni s potencijalnim koalicionim partnerima, ni s (manjinskim) nacionalnim zajednicama.

Dakle, ne postoji nijedan razlog-problem za odugovlačenje s formiranjem vlade. Osim ambicije predsednika da pokaže ko je apsolutni gospodar Srbije.

U ovim vremenima zdravstveno-ekonomske krize država bez vlade je kao „poljubac bez brkova“.

O tome već mesecima svedoče vlade širom sveta – one su te koje se (s različitim uspehom) nose s pandemijom, podstiču privredu da se reorganizuje i u tom cilju rade na redefinisanju poslovnog ambijenta. Izvršna vlast u najvećem broju zemalja pokazala je ono što treba da bude – jedan od tri stuba vlasti u državi.

Srbija već četvrti mesec nema izvršnu vlast. Nema jedan stub na kome počiva država, mada su  i ostala dva klimava.

To je loša poruka za nas učesnike u privrednom ambijentu (preduzetnike, investitore, zajmodavce, zajmoprimce, trgovce, dobavljače…). Neko će, dobrodušan a neobavešten, reći kako se i ne vidi da Srbija nema vladu jer, eto, sve funkcioniše. Ali, to je privid. U suštini slabo šta funkcioniše.

Na primer.

U državi koja ima jaku i kompetentnu izvršnu vlast ne može se dogoditi da registar nepokretnosti (vlasništva) radi na način kako danas radi u Srbiji. Registar je jedna od ključnih institucija za nesmetano funkcionisanje tržišne ekonomije, a njenim radom danas su nezadovoljni svi njeni korisnici.

Bezbednost ljudi, kao važan činilac funkcionisanja privrede, ponovo je na najnižim granama, državom vršljaju razne bande deleći svoju pravdu.

Očigledni primeri privrednog kriminala se ne sankcionišu. Korupcija se razmahala. I zar s MMF-om ne treba da pregovara vlada a ne predsednik države?

Da je Srbija na vreme dobila vladu ne bi se dogodilo da građani u Boru, Kostolcu i Smederevu budu ugroženi zbog zagađenja okoline. Da je Srbija na vreme dobila vladu da li bi državni službenici nedefinisanih odgovornosti sklapali ugovore za izgradnju auto-puteva?

Srbija je morala do sada da dobije vladu da bi mi privrednici mogli da planiramo na osnovu mera koje je ta vlada pripremila za suočavanje s novim talasom pandemije i ekonomskom krizom.

Mi ne možemo da živimo od predsednikovog optimizma, treba nam vladino određenje, mere makroekonomske politike prilagođene novim okolnostima, izvesnost da bi mogli da pravimo naše poslovne strategije.

Bespotrebno nam je neizvesnost produžena za četiri meseca. To su meseci kad se „lome“ naše poslovne strategije, kad odlučujemo da li ćemo ulagati u proizvodnju, u investicione projekte u radnu snagu ili ćemo sve to držati „u tihom hodu“.

Nama ne znači mnogo hvalisanje predsednika kako će Srbija iduće godine biti evropski i svetski lider po rastu BDP-a. Znate zašto?

Zato što će Srbija i dogodine biti među najsiromašnijim zemljama u Evropi. Rast BDP-a i blagostanja naroda ne stvara predsednik nego mi privrednici na tržištu pomoću mera i pravila koje je propisala – vlada.