Jedan od dvojice najdužih vladara u nekoj evropskoj zemlji, u nedelju je ponovo pobedio na predsedničkim izborima.
Prema preliminarnim rezultatima, sa 80 odsto glasova, Aleksandar Lukašenko je po šesti put postao predsednik Belorusije, kojom vlada od 1994. Drugi, najduži vladar u Evropi, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, suočava se sa nikada snažnijom opozicijom i videćemo kako će proći na skorim parlamentarnim izborima. „Javlja“ mi se da će ostati na vlasti.
Odmah po saopštavanju preliminarnih rezultata, u Minsku i ostalim beloruskim gradovima održani protesti.
Poginuo jedan demonstrant, stotine povređene i uhapšene.
Neviđene scene za Belorusiju, u kojoj su protesti retki.
Opozicija, predvođena Svetlanom Tihanovskajom, koja je osvojila nešto manje od 10 odsto glasova, ne priznaje zvanične rezultate i tvrdi da je ona pobedila.
Zbog pretnji je prebegla u Litvaniju. Beloruski slučaj je, čak i za balkanske zemlje, prilično radikalan.
Pre izbora su uhapšena dva najozbiljnija potencijalna predsednička kandidata, kao i više njihovih saradnika.
Za beloruske proteste većina u Srbiji sigurno će optužiti mrski Zapad, koji pokušava da sruši Lukašenka, zato što ne pristaje na njihov diktat.
Slično tvrdi Lukašenko, koji za demonstrante kaže da su „ovce“, koje navode iz inostranstva, „telefonom iz Poljske, Velike Britanije i Češke“.
Britanija razumljivo, ali Češka, Poljska?
Gde su SAD, Nemačka?
Polako u Srbiji silni obožavatelji diktatora celog sveta, pre optuživanja Zapada, treba da znate da se Lukašenko žestoko posvađao i sa „bratom“ Putinom.
Nekoliko dana pre izbora u okolini Minska uhapšena grupa ruskih građana, koje je Belorusija označila kao plaćenike privatne vojne trupe „Vagner“.
Zvanični Minsk tvrdi da Moskva pokušava da naruši belorusku stabilnost, da „konce vuku ljudi iz Gazproma, a možda i sa nekih viših funkcija“.
Nesuđeni predsednički kandidat Viktor Babariko je inače direktor „Belgrazprom banke“, čiji je gotovo stopostotni vlasnik „Gazprom“.
Babariko je uhapšen u junu i optužen za utaju poreza, pranje novca i davanje mita.
Zašto su se posvađala nekada bliska „braća“ Putin i Lukašenko?
Kako izveštavaju mediji, zbog odbijanja Rusije da Belorusiji nastavi da prodaje naftu i plin po povlašćenim cenama ukoliko Minsk ne prihvati bliže veze dve zemlje.
Putin bi izgleda da ujedini Rusiju i Belorusiju, naravno sa sobom na čelu, ali Lukašenko odbija.
Ne želi da bude „druga violina“, a i Belorusi imaju jednu nesvakidašnju osobinu – ne daju svoju nezavisnost.
Vole Ruse, ali ne žele da Rusi više njima vladaju.
Lukašenko, koji je pomogao u uspostavljanju mira u Ukrajini je i zato počeo da dobija naklonost pojedinih zapadnih država, kojima je faktički poručio da mogu da ga ne vole, ali ako on padne, Belorusija pada u Putinove ruke.
SAD mu ponudile prodaju energenata, EU ukinula sankcije.
Brisel, izgleda, neće ponovo upasti u Lukašenkovu klopku i zbog nedemokratskih izbora i obračuna sa demonstrantima, preti novim sankcijama.
Šta će Srbija?
Zvanična će naravno ćutati, jer imamo svoje probleme i ne bismo nikom da se zameramo.
A ona ljudska i nezvanična, koja voli i Lukašenka i Putina, dva posvađana diktatora, kome će se ona prikloniti?
Putinu, nesumnjivo.
Belorusija se čini daleko.
Ni kod nas demokratija nije razvijena, većina medija zatvorena za opoziciju, ali bar ne hapse predsedničke kandidate.
Da li je baš toliko daleko?
U Novom Sadu pretučen aktivista i student Milan Vujić, zbog objava na Tviteru, što dovoljno govori o stanju našeg društva.
Nedavno smo dobili parlament bez opozicije, „preslikan“ beloruski, a predsednički izbori, dok trepneš, 2022. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
