U poslednje vreme malo-malo pa čujem da neko pomene pokojnog Nikolu Šećeroskog, jednog od 32 kandidata na predsedničkim izborima 1990. („od ovog bi i Šećeroski bio bolji“, „pre bi za Šećeroskog glasao“ ). Pojedinci su se te 1990. kandidovali u želji da na lak način dobiju dosta para, ali Šećeroski nije bio među njima. On je imao problem sa opštinskom upravom Čukarice koja mu je izdala rešenje na kome je pisalo da se bavi izradom četki i metli. A Šećeroski je bio plastičar. Žalio se opštini, gradu, sudu jednom, drugom, stigao i do saveznog. Ali, rešenje nije mogao da ispravi („Nisam oborio četke i metle, to mi oči bode evo dve godine“).
Onda se Šećeroski kandidovao za predsednika kako bi celu zemlju upoznao sa svojim problemom. Išao od televizije do televizije, ljude uveseljavao, ali i pametne stvari govorio. „Nema ovde pravne države, ne mogu četke i metle da oborim“, rekao je u predizbornom predstavljanju na RTS. Zar čovek nije u pravu? Kakva je to pravna država kad suđenja traju godinama, a silovatelji dobiju godinu-dve kazne? Ipak, Šećeroski nije imao ništa protiv četki, metli i njihovih proizvođača. Štaviše, zalagao se za povećanje njihove proizvodnje i upotrebe.
Na pitanje voditelja šta misli o ekonomskoj situaciji, Šećeroski je odgovorio da je privreda „načisto srušena“. Jedno od rešenja za tada (i sada) katastrofalnu ekonomsku situaciju ovaj nezavisni predsednički kandidat je video u uvođenju efikasnog poreskog sistema, koji bi naterao bogate da plaćaju poreze. „Pik“ je imao na estradne zvezde. „Prvo plati porez, pa onda pevaj“, poručio je jednoj tada popularnoj folk pevačici u TV emisiji. Poreski sistem ni danas nije uređen, poreze bogati retko plaćaju. Jedan tabloid se pre dan-dva usudio da postavi skoro blasfemično pitanje. „Zašto ne plaćate porez u Srbiji?“ pitaju oni teniske zvezde Srbije Anu Ivanović, Jelenu Janković i Novaka „Nacionale“ Đokovića. Ja, međutim, razumem ove i druge uspešne sportiste. Srbija im nije pomogla kad im je pomoć bila potrebna, uspeli su uz materijalnu pomoć porodice i zašto bi onda plaćali ovde porez?
Pre od nekih drugih treba tražiti da plaćaju poreze. Zašto su, na primer, SPC i ostale verske zajednice oslobođene plaćanja poreza? Naplaćuju svoje usluge, dobijaju pare iz budžeta, SPC je vraćen i dobar deo imovine (Filaret počinje da rukovodi i Pribojskom banjom), pa što onda svoju vezanost za pastvu i želju da pomognu narodu i državi ne pokažu plaćanjem poreza? Isto, naravno, važi i za katoličku crkvu, islamsku zajednicu i ostale manje verske zajednice. Slične probleme imaju i u drugim zemljama. Grčka našla dva sveštenika sa milionskim bankarskim ulozima, razmišljaju i oni da od Grčke pravoslavne crkve zatraže da se „otvori“ i počne da plaća poreze. Italija prelomila. „Od 1. januara naredne godine italijanska Katolička crkva moraće da plaća porez“, poručio je italijanski premijer Mario Monti.
Da Šećeroski, ipak, nije bio „mutav“ i da su četke i metle važne, pokazuje podatak da je Srbija prošle godine bila četvrti izvoznik četaka i metli na svetu, posle Kine, Šri Lanke i Meksika. Proizvodnja i izvoz rastu poslednjih godina, a četke i metle su 100 odsto domaći proizvod. Možda je u četkama i metlama spas?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
