Čudo od izvinjenja 1Foto: Luca Marziale / Danas

Čudo se desilo. Ne, čudo nije to što je Srbija četiri meseca posle izbora dobila Skupštinu, već izjava jednog od 250 poslanika koji u njoj sede. Reč je o danas verovatno najpoznatijem i izuzetno uspešnom advokatu.

Ne, nije ni Fila, ni Tapušković, Tomanović ili Beljanski… Vladimir Đukanović, poslanik SNS, advokat koji dobija možda i sve slučajeve, a svojom advokatskom veštinom uspeva da od nekadašnjih maltene antidržavnih zaverenika stvori moralne gromade.

Vladimir Đukanović Đuka se izvinio. Izvini je, lepo peva Elton Džon, najteža reč, a političarima još teže pada nego običnim ljudima. Kako da priznaju grešku, izvine se, pokažu time slabost i ne daj bože, ljudskost. Ko će sutra za njih da glasa u zemlji u kojoj pristojni, uljudni ne prolaze već muvatori, grubijani, što umeju da glasno viknu i daleko pljunu?

Đukanović je smogao hrabrost da se izvini. Nije mu verovatno bilo lako, ali pokazao je time da se uzdigao iznad one maksime: „Nikad se ne izvinjavaj, nikad ne objašnjavaj“. Prvo je Đukanović sablaznio dobar deo javnosti čini mi se glupim i opasnim tvitom da će Srbija „biti prinuđena da krene u denacifikaciju Balkana“.

Podsećanje na rusku „denacifikaciju“ Ukrajine niko ne voli, pogotovo na prostorima na kojima se srednje generacije sećaju poslednjih oružanih sukoba, a starije bi antologije ratova mogli da napišu.

Na osuđujuće reakcije, Đuka se nije pokolebao već nastavio da elaborira: „Ala se uzjogunio dvojkakrugaški svet što napisah da će Srbija morati da pokrene denacifikaciju Balkana…“, „Umesto da budu srećni što Srbija ima kapacitet da im pomogne u denacifikaciji, oni se bune…“ „Srbi, kao najveći stradalnici od nacizma, za razliku od naših komšija koji su naciste dočekivali kao oslobodioce, imaju kapacitet da pomognu svakom ko želi denacifikaciju…“

Onda odjednom, na Pinku, Đuka napravio „Kopernikanski obrt“ . „Dužan sam kompletnoj javnosti da se ovde izvinim. Ja sam danas bio strašno neodgovorna osoba, nažalost, eto prihvatam to. Napisao sam jedan tvit više u šali koji je izazvao neverovatnu lavinu. Napravio sam veliki problem Aleksandru Vučiću i svojoj zemlji zbog tog tvita, ali eto prihvatam svoju odgovornost“, rekao je Đukanović.

Da li se izvinio javnosti ili Vučiću, koji ga je očigledno kritikovao zbog gluposti? Vulin ume da „lupi“, ali Đuka ga baš pretera. Da li se uopšte izvinio? Kako pretnja ratom može da se predstavi kao šala? Pogotovo kada dolazi iz zemlje koja u ratovima devedesetih zvanično nije učestvovala, ali iz koje su na ratišta nekadašnje SFRJ, stizali borci koji su učešćem u zločinima ukaljali ne samo sebe već i svoj narod i zemlju.

Đukanovića površno poznajem, iz vremena kada smo oboje bili skupštinski izveštači i da mi je tada neko rekao da će postati toliko značajan, rekla bih – nemoguće. Ja pisala za Danas, on Veliku Srbiju. Bio tada radikal.

Naravno da smo ideološki i politički različiti i jesmo se jednom-dva puta ozbiljno verbalno sukobili, ali u granicama pristojnosti. Ipak smo se uvek uljudno pozdravljali i komunicirali. U međuvremenu, ja dogurala do urednice i kolumnistkinje, a Đuka funkcije ne može da izbroji. Da nisam samo ljubomorna?

Daleko bilo, ne zanima mene Đukanović već je on paradigma našeg društva i sistema. U kakvom svetu živimo, kada smo dozvolili da Đukanović i slični vladaju i drže lekcije?

Ali, ljudi dobili izbore i podeliše 120 poslaničkih mesta, sada će i ministarske fotelje. Što se „denacifikacije“ tiče, za nju važi ona stara – kreni iz svog dvorišta. Oni koji „ljube“ Mladića, Karadžića i slične o denacifikaciji ne treba da govore.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.