Grozni šumski ljudi

Potiče iz nacionalno mešovitog braka, obrazovane i dobrostojeće porodice, školovala se na Zapadu, moderan životni stil… Kako da bude rasista? Rasisti bi valjda trebalo da budu polupismeni ljudi koji dalje od svog sokaka nisu išli. Za rasizam su je optužili kosovski ministri uvređeni njenom čuvenom izjavom o ljudima koji su „bukvalno i direktno izašli iz šume“.

Pošto je Brnabić bele rase, kao i Albanci, tehnički posmatrano, verovatno se ne može govoriti o rasizmu već ksenofobiji. Tačnije, albanofobiji, koje je, ruku na srce, bilo i u vreme socijalističke Jugoslavije i „bratstva i jedinstva“. Uvek su na Albance, ne samo Srbi već i drugi jugoslovenski narodi, „gledali s visine“. Albanci su, po mnogima, bili drugačiji, ekonomski, obrazovno, socijalno zaostaliji.

U predratna vremena, u Beogradu su viđani uglavnom „kod Vuka“ kako čekaju slabo plaćene fizičke poslove, a u boljem slučaju vodili pekare i poslastičarnice. Najbolje u gradu.

Da li je onda čudno što je Brnabić rekla ono što je izgovorila? I čudno i žalosno i začuđujuće i glupo… Iako možda nije rasistička, izjava Ane Brnabić problematična je iz toliko razloga da ih je teško pobrojati. „Ti ljudi su bili u uniformi, oni su bili u šumi, dakle direktno iz te šume su izašli i postali lideri političkih elita u Prištini.

Ja bih najviše volela da su oni izašli iz civilnog sektora i vodili neke nevladine organizacije“, reče Brnabić. Pa ona je bila tehnokrata u NALED-u i koju vajdu imamo od toga? Pokazala se kao predsednica Vlade? AB ne vidi da su i oko nje neke kompromitovane ličnosti, koje ratnih devedesetih nisu bili mirotvorci već huškači? AV na kog AB sve više liči, deo rata je takođe proveo u šumi i to na brdima oko opkoljenog Sarajeva.

Imamo i haške osuđenike bliske političkoj eliti Srbije, koji su se takođe devedesetih bavili krvavim šumskim aktivnostima. Kada su premijerku Brnabić pitali o njima, odgovorila je nešto kao – pa šta da im radimo, odslužili su svoje…

AB i AV objašnjavaju da, kada je govorila o „ljudima iz šume“, nije mislila na Albance već njihove političke predstavnike. Od kojih su mnogi bili u OVK, po kosovskim šumama, neke povezuju i sa ratnim zločinima. Čude se AB i AV zašto se „obični“ Albanci vređaju i poistovećuju sa takvim?

Zašto se „obični“ Srbi uvrede kada se pomenu na primer ratni zločini i zločinci? Svako pominjanje genocida u Srebrenici je navodno napad na Srbe, optužnice i haške presude Mladiću, Karadžiću i ostalim kazna za ceo narod. Zašto su se Srbi uvredili kada je bivši hrvatski premijer Zoran Milanović upotrebio izraz „šaka jada“? Američki kongresmen iz Republikanske stranke Tim Burčet je, nakon razgovora sa bivšom predsednicom Kosova Atifete Jahjaga (jedna od mnogih koja je duhovito, fotkom iz šume odgovorila AB), Srbe nazvao „smećem“ i „groznim narodom“. Uvredljivo, zar ne? Ali, nismo možda čuli ceo snimak. Verovatno i on ima neko objašnjenje.

Odbacivanje političke korektnosti je nuspojava savremenih populističko-demagoških političkih trendova. Mnogi svašta lupe i ostanu živi. AB je „briljirala“ bezbroj puta, a kako je krenulo, strahujem da će se, daleko bilo u Vjericu Radetu, pretvoriti. Izbora će biti, a premijerka mora da se dokaže širokim masama glasača SNS koji je, iz mnogo razloga, „ne mirišu“. I što je najvažnije da se dokaže onom ko je izabrao.