Ljubičanstveni hoplitski šlem

Da nije Nacionalne avangarde, koja je prošle nedelje organizovala skup „Ka bezbednijoj Srbiji“, kome su prisustvovali predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, a predstavnik BIA Marko Parezanović održao upečatljiv govor kojim je, u stilu Ilije Čvorovića kao bezbednosnu pretnju, osumnjičio sve, od stranaca, preko NVO do medija, ne bih ni ja saznala. Simbol Nacionalne avangarde je hoplitski šlem ljubičaste boje. A hoplitski šlem je, objašnjavaju na svom sajtu, „simbol antičke, helenske, ali i mediteranske civilizacije“. „Da nije bilo helenske kulture, ni Rim ne bi bio ono što jeste bio. Da nije Rima, ne bi bilo ni hrišćanske Evrope. Da nije bilo Rima, ne bi bilo ni Drugog Rima oličenog u Romejskom carstvu – Vizantiji. Ne bi bilo ni Trećeg Rima, oličenog u imperijalnoj Moskvi“. LJubičast je zato što je to boja vizantijske carske porodice. Meni sve to liči na logo Komercijalne banke.

Svašta piše na njihovom sajtu. Ako ste mislili da su kriminal, korupcija, nizak standard, male plate, loše zdravstvo… problemi Srbije – niste u pravu. Nacionalna avangarda suštinu problema, kako sam razumela, vidi u identitetskoj krizi. Srbi, izgleda, nisu dovoljno nacionalno svesni, a Beogradom vlada „kominternovska“ elita iz „kruga dvojke“, koja zastupa „mondijalističke“ ideje kojim uništava srpstvo. Kada Beogradom zavladaju oni, nacionalno svesna avangarda, „profilisaće i afirmisati arheofuturistički pristup poimanju nacionalne ideje, kulture i identiteta“. I onda će sve biti brže, jače, bolje, lepše… Arheofuturistički. Imaju i konkretnije planove.“Istorijski cilj srpske nacije je oslobođenje i ujedinjenje, kao i kod svih ostalih evropskih nacija. Iz toga proizilazi da je potrebna aktivna državna politika Srbije prema Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, prema nacionalnim manjinama Srba u susednim državama“. Gde je „Republika Srpska Krajina“?  
Nije problem što u Beogradu postoji organizacija ovog tipa. Mogu ljudi da se slobodno okupljaju, udružuju, zastupaju različite, pa i nacionalističke ideje. Ima toga u svim narodima i zemljama. Problem je kada se na njihovom skupu nađe državni vrh Srbije, koji kao zastupa drugačije ideje, zalaže se za regionalnu saradnju, poštuje teritorijalni integritet suseda, teži evro integracijama… Proučavanje sajta i programskog dokumenta Nacionalne avangarde, navelo me da možda probam slično. Da napišem, na primer, ABN -„Apel bošnjačkom narodu“, osnujem BA – „Bošnjački amanet“ (amanet – želja, zaveštanje, zavet, svetinja). Ni ja nisam zadovoljna stanjem svog bošnjačkog naroda. Naša elita „stanuje“ u Sarajevu i takođe robuju nekakvim jugo-globalističkim idejama. Radije se kunu u Tita no Allaha, po ceo dan sede po kafićima na Baš čaršiji, piju kahvu, hrane golubove… A Bošnjaci, jadni, lutaju sumornom tminom, tražeći svoj identitet. Mnogi, doduše, traže posao, stan, pare, o identitetu ne brinu toliko. Osmislila sam i simbol. „Crven fesić, nano, nanice“. Ili je bolje da bude zelen?

Manimo se providnog filozofsko-nacionalističko kvaziavangardnog teoretisanja, ali i šala. Istinski reformator i avangarda ovih prostora bio je Ante Marković, koji je još 1989. godine, podnoseći ekspoze u Skupštini SFRJ upozorio građane i tadašnje nacionalističke lidere „od Triglava do Đevđelije“: „Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije u Evropi“. Zabludama i dalje robujemo i plaćamo cenu. Srbi, Bošnjaci. Hrvati, Albanci… i ostali odlaze tražeći posao i sigurniju budućnost, a „elite“ i „avangarde“ mogu slobodno da nastave da palamude.