Nekako je, ministarskom foteljom, „pacifikovao“ Branka Ružića, ali „džepovi otpora“ u vrhu SPS i dalje postoje. Novica Tončev ume da uzburka strasti, ali kad Mrka progovori, zemlja se zatrese. U nedavnom intervjuu Danasu Milutin Mrkonjić Mrka rekao je „svašta nešto“, ali i poručio da bi rado ponovo sarađivao sa bivšim gradonačelnikom Draganom Đilasom, jednim od opozicionih kandidata na predstojećim izborima za Beograd. Dačića, koji je bio u NJujorku, umalo infarkt nije strefio. „Ako se ne smiriš, nosićeš me na duši“, poručio je navodno Dačić svom stranačkom kolegi Mrkonjiću.

Nekako se situacija smirila, mada ne verujem da će „naprednjaci“ tako lako preći preko ove Mrkonjićeve izjave, ali iz tog intervjua meni je još jedan deo „zapao za oko“. Konstatujući da „Beograđani uglavnom prepoznaju šta su ideje naprednjaka“, koleginica Mima Milenković je dodala „teško da neko zna šta su radili i šta nude socijalisti“. Mrka se na to setio Branka Pešića, ubedljivo najomiljenijeg gradonačelnika Beograda, koji je glavni grad vodio od 64. do 74. godine. I koji je umro 1986. Znači, pre raspada SFRJ, pre formiranja SPS. Prema Mrkonjićevim rečima, Pešić je „udario temelje modernom Beogradu“ i definisao razvoj grada u narednih sto godina. Za njegova vakta u Beogradu su izgrađeni Gazela, Mostarska petlja, Terazijski tunel. Inicirao je planove spuštanja grada na reke, gradnju metroa, beogradskog železničkog čvora… O tim projektima se i danas raspravlja.

Branko Pešić jeste modernizovao grad, ali otkud je on kadar SPS? Ako socijalisti idu logikom da je sve što je urađeno u vreme vladavine Saveza komunista njihovo nasleđe, pošto su oni pravni naslednici stranke, znači li to da je i Bogdan Bogdanović „njihov“ gradonačelnik? Čuveni arhitekta i filozof koji je zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića napustio Beograd i Srbiju. Umro je u Beču pre sedam godina.