Ode Angela

Počnem da se preispitujem. Opet sam se složila sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. I meni je žao što nemačka kancelarka Angela Merkel ide u penziju. Nakon loših rezultata svoje stranke CDU u pokrajini Hesen, Merkel je saopštila da planira da ostane kancelarka do 2021. godine, ali da se neće kandidovati na decembarskim izborima za lidera partije i da ne namerava da se kandiduje ni za poslanicu. Penzija, znači. Auf Wiedersehen, frau Merkel. Čeka se odgovor koalicionih partnera.

Neki su se ovome obradovali, drugi nisu. „Ne moram uvek s njom da se usaglasim u svemu, ali nisam radostan što ona neće posle 2021. da nastavi da se bavi politikom“, rekao je predsednik Vučić, dodajući da je Merkel izuzetno moralna osoba i da će nastaviti da je poštuje. Poručio je to iz Istanbula, gde je prisustvovao otvaranju trećeg aerodroma i razgovarao sa turskim predsednikom Erdoganom. Allahu, turskim glasačima i opoziciji hvala, bar ne moramo da brinemo da će Erdogan još otići sa vlasti. NJemu nećemo skoro reći Allahamanet, to jest Zbogom.

„Vreme je da okrenemo novi list“, rekla je Merkelova u sedištu CDU u Berlinu, gde je održala konferenciju za medije posle lošeg rezultata na izborima u Hesenu. NJena stranka je osvojila najviše, 27 odsto glasova, ali desetak odsto manje. Nakon 13 godina vlasti Merkelova odlazi, zato što je zaključila da građani više ne veruju da može da vodi zemlju. Novinar Dojče velea Nemanja Rujević primećuje da se „gunđanje“ protiv Merkel u stranci pojavilo tokom grčke dužničke, a kulminiralo izbegličkom krizom.

Sa njenom politikom otvorenih ruku nisu se slagali mnogi u Evropi i oni će slaviti zbog odlaska Merkel. Evropski ekstremisti i populisti, Salvini, Orban, Štrahe… imaju razlog da ispijaju šampanjac. Odlazi „Endži“ ili „Mutti“, koja im je zadavala glavobolju. Sa Angelom Merkel se, najpre zbog toga što je konzervativka, politički načelno ne slažem, ali ona je, u ovim vremenima šarlatana, populista, demagoga, opasnih ljudi na važnim mestima, bila oličenje ozbiljnosti i stabilnosti. Žena koja je, uprkos svim manama, bila tračak razuma. Zameraju joj način na koji je vodila izbegličku politiku. Šta je to strašno uradila? Poručila milionima nesrećnih ljudi da mogu da računaju na Evropu i Nemačku. EU je i mogla lako, humano i po sebe skoro bezbolno da reši problem izbeglica da je htela, ali nije ni htela ni želela. Jer uvek je dobro imati druge, drugačije, pridošlice za plašenje birača. Da njih nema, lako bi čak i ne baš inteligentni ljudi, zaključili da su ekonomska i politička kriza „naših ruku delo“, a ne nekih izbeglica. Za krizu Evrope veću krivicu snose domaći bankari i političari nego izbeglice. Ali, ajd udari na prve…

Slaviće silni evro skeptici. Ode Merkel koja je želela snažnu EU. Mogu i neki u Srbiji da se raduju, Nije htela Merkel ni da čuje za „razgraničenje“ Srbije i Kosova i promene granica na Balkanu. Da li će njen odlazak značiti da će Nemačka načiniti potpuni zaokret? Zavisi ko na njeno mesto dođe. Odlaskom je Merkel učinila dobru stvar za svoju stranku i povećala joj šanse za bolji rezultat, na narednim redovnim ili prevremenim izborima. Na kojima će sigurno napredovati ekstremna desničarska „Alternativa“, ali dobri rezultati „Zelenih“, pokazuju da nije baš sve tako crno u Nemačkoj.

Sa Vučićem se, na sreću, u mnogo čemu ne slažem. Uz to, kafu volim i pijem, a i kapućino. Ponekad.