Šećeroski je sigurno bio najpoznatiji komični predsednički kandidat, a njegovo predstavljanje u predizbornom programu na TV Beograd, kao i kasniji medijski nastupi i danas se pamte. Žalio se da je dobio rešenje opštinske službe da pravi četke i metle, iako je bio plastičar, što je njemu bio pokazatelj da Srbija nije pravna država. Savamala je tada bila daleko. Video je da Jugoslaviju ruše i da se rat ne može izbeći, ekonomija je uništena, para nema, po kancelarijama službenice ispijaju kafe, štrikaju džempere umesto da rade, narod niko ne vodi, bogati ne plaćaju porez, sirotinja se muči… Tako je besedio Šećeroski.

Te 1990. nije bilo ni rijalitija ni notara. Za kandidaturu za predsednika bilo je dovoljno 100 potpisa i prijavilo se čak 32 kandidata. Više od polovine ispred grupe građana. Većina iz želje da se pojave na TV, da ih vide komšije i prijatelji, a moglo se i nešto para zaraditi. Pravo glasa je imalo nešto više od sedam miliona građana. Na izbore je 9. decembra izašlo skoro 72 odsto, više od pet miliona. Slobodan Milošević osvojio oko 65 odsto glasova i skoro 3,3 miliona birača. Drugoplasirani Vuk Drašković samo 16,4 odsto (824.674), treći je bio Ivan Đurić, kandidat UJDI-a sa 277.398 glasova, četvrti Sulejman Ugljanin, kandidat SDA (110.000 glasova), Vojislav Šešelj, kandidat grupe građana bio je peti sa 96.277 glasova. Sem njih još je samo šestoplasirani Blažo Perović osvojio više od jedan odsto glasova. Ostalih 26 osvojilo je po manje od jedan odsto.

Pomenuti Šećeroski zauzeo je 26. mesto sa nešto više od tri hiljada glasova. Draži se u razgovoru 2005. žalio da je bio pokraden. Poslednji je bio Hercen Radonjić sa 847 glasa, a pretposlednji Miomir Tošić osvojio je 904. Za razliku od predstojećih, na izborima 1990. imali smo i kandidatkinju – Ljiljanu Ćuić. Završila je Filozofski fakultet, ali je nekoliko godina radila kao instruktorka vožnje. Onda je ostala bez posla. Posvetila se poeziji. Objavljuje svoja dela na društvenim mrežama. Pesmu je posvetila i bivšem američkom predsedniku. „Bile Klintone, tobom vladaju mračne sile! Tvoji avioni paraju deo neba. Ne znaš da voleti bližnjeg treba…“

Od tih prvih predsedničkih izbora Srbija je prešla dugačak put. Prošlo je 27 godina višestranačja i opet se spremamo za predsedničke izbore. Ne liče na one premijerne. Kandidati, kampanje, marketinške agencije, spinovanje… sve je ozbiljnije i komplikovanije. Nema Šećeroskog, ali se pojavio Ljubiša Preletačević Beli i za nekoliko dana razbio izbornu rutinu i učmalost. Naravno da između njih dvojice postoje velike razlike. Preletačević je mlad, obrazovan, pametan, namerno se zeza, ismeva sistem i sva je prilika da, za razliku od Šećeroskog, na izborima neće loše proći. Štaviše. Ako je verovati društvenim mrežama koje je „zapalio“, entuzijazmu uglavnom mladih, gledanosti njegove predaje kandidature koja se može porediti sa „Zvezdama Granda“, Preletačević će nekima zadati glavobolju. Veća izlaznost ne odgovara vodećem kandidatu, novo lice može da uzme glasove. Nema Preletačević ni politiku ni ideologiju ni politički program pa se samo može pretpostavljati kome može da uzme glasove.

U mnogim evropskim zemljama su se pojavile stranke, pokreti i pojedinci koji kritikuju politički sistem, protive se establišmentu. Žele da se čuje glas običnih ljudi. Srbija s Preletačevićem znači nije izuzetak, već prati trend. Ali, šta ako 2. aprila Šešelj osvoji drugo mesto, a Preletačević više glasova i od nekih „ozbiljnih“ političara? Da li će opozicija shvatiti poruku? Možda im je šansa za neke naredne izbore da pronađu „Preletačevića“ u svojim redovima?