Potpisi i peticije

„Kuva“ se u Venecueli, ne smiruje se u Jemenu, Bregzit sve komplikovaniji, ali ima i komičnih dešavanja. Verovali ili ne, u Americi se neki setili da problem zaduženosti počnu da rešavaju tako što će prodati jednu svoju državu – Montanu. Imaju ih 50, pa jedna manje-više ne znači im puno. Montana im se čini nepotrebna. Jan Hamon je, pre dve nedelje, na portalu change.org pokrenuo peticiju za prodaju savezne države Montana susednoj Kanadi za trilion dolara. Novac bi bio iskorišćen za smanjenje američkog duga od čak 22 triliona. Problem sa toliko velikim ciframa je što je teško razumeti – šta je bilion, šta trilion. Poređenja radi, BDP Srbije za 2017. iznosio je nešto više od 41 milijarde dolara.

Montana, poznata kao „Zemlja velikog neba“, „Zemlja sjajnih planina“ ili „Poslednje dobro mesto“, postala je deo SAD 1889. godine. Četvrta je američka država po teritoriji, ali ima tek nešto više od milion stanovnika. Glavni grad je Helena, a najveći Bilings ima samo 80 hiljada stanovnika. Poznata je po prirodnim lepotama i Jelouston nacionalnom parku. Pokretač peticije smatra da je Montana „beskorisna“, a njegovu peticiju do sada je potpisalo više od 16 hiljada ljudi. Među njima ima i Montanjana, valjda se tako zovu građani Montane. „Većina nas u Montani je potpuno u redu sa ovim. Hajde da to uradimo. Meni bi bilo dobro da izađem iz ovog pakla“, napisao je jedan. Javljaju se i Kanađani da požele dobrodošlicu Montani i njenim ljudima, koji bi bili „divan dodatak našoj prelepoj zemlji“. Peticija je zainteresovala i dnevni list u Montani Great Falls Tribune, koji je u šaljivom uvodniku postavio nekoliko pitanja, među kojima: „Ima li Kanada taj trilion“, „Zašto ne prodati Aljasku“, „Da li da podignemo zid prema Severnoj Dakoti“, ukoliko budu prodati severnom susedu. Američki smisao za humor.

Nije Montana „srce Amerike“, ali naravno da Amerikancima ne pada na pamet da prodaju deo svoje zemlje i da je ova peticija primer „ubijanje dokolice“, mada sam portal change.org nije toliko neozbiljan. Ima tu i važnih peticija, a Vašington post ceni da se change.org nametnuo kao „jedan od najuticajnijih“ vidova aktivizma u zemlji. „Hana Montana“ očigledno neće morati da menja ime u „Hana Teksas“ ili „Hana Kanzas“, ali možemo li nešto da naučimo iz ove priče o dalekoj Montani? Lako je Amerikancima da se zezaju kada su najmoćnija zemlja sveta, ali i mi „peticije za trku imamo“. Sa više od 115 hiljada potpisa, kod nas je najuspešnija bila peticija za zabranu rijaliti programa. Prošla kao što će proći i ova o Montani. Bez efekta. Daleko je Montana, a Kosovo blizu. Prodaje Kosova nema, a i sa razgraničenjem izgleda loše stojimo. Kosovo se takođe našlo na peticiji i to Zajednice američkih Srba, koji su skupili više od 35 hiljada potpisa i od predsednika Trampa, Kongresa i Stejt departmenta traže „zaustavljanje progona pravoslavnih hrišćana na Kosovu“.

Opšte je poznato da treba čovek da pazi šta potpisuje. Pokazuje to i možda najluđa peticija u novijoj istoriji Srbije „Sloboda za Kasandru“, koju je dvestotinak građana Kučeva, u vreme histerije za ovom latinoameričkom serijom potpisalo i uredno dostavilo Ambasadi Venecuele. Glumica Koraima Tores, poznata kao Kasandra, nedavno je podržala vođu opozicije u Venecueli Huana Guaida. Razočarala je time većinsku Srbiju, koja je za Nikolasa Madura. Da li je Kasandra na pogrešnoj ili pravoj strani istorije?