Udarnička kampanja 1Safeta Biševac

Lansirao je onlajn predizborne skupove, ali se drži i tradicionalnih načina komunikacije sa glasačima, obilazi gradilišta, SNS snima spotove. U jednom se pojavljuje doktorka Teodora Beljić Živković, direktorka Klinike za interne bolesti KBC „Zvezdara“, koja objašnjava zašto će glasati za SNS.

– Tokom poslednjih nekoliko godina mnogo je investirano u zdravstvo. Renoviranje objekata, nove bolnice, veća plata zdravstvenih radnika… Naši ljudi ne moraju više da idu vani, kaže u spotu doktorka Beljić Živković. Dodaje da je borba protiv korone pokazala „koliko je našem predsedniku važno zdravlje građana“. Spot i poruka se opozicionom delu Srbije nisu dopali. Zar doktorka nema pravo na politički stav? S obzirom na položaj, sigurno nije materijalno ugrožena i ucenjena, možda zaista veruje Vučiću i SNS? Nije mi samo jasno kako će pogledati u oči brojne kolege koje se ne slažu sa „ružičastim“ viđenjem stanja u zdravstvu. Oni su sigurna sam brojniji od zadovoljnih. Predsednika voli i čovek drugačijeg socijalnog statusa, narodni pevač Mile Nikolić iz Svilajnca, koji je napisao „Odu Vučiću i borcima protiv korone“. „Predsednik si koji želi svima nama spas, sve više te volimo, predsedniče naš“, peva Nikolić, koji takođe ima pravo na politički stav. Samo, leba se u svom poslu neće najesti ovakvim pesmicama.

Srbija jeste u ovoj pandemiji postigla bolji rezultat nego mnoge bogatije države, ali ne bih rekla da je predsednik najzaslužniji za to. Zasluge su pre svega na bezimenim lekarima, sestrama, tehničarima, spremačicama… po bolnicama Srbije.

Pandemija je generalno pokazala superiornost državnog u poređenju sa privatnim zdravstvenim sistemom, te bi Srbija morala u tom pravcu da gradi svoju zdravstvenu politiku posle korone.

I ne sme da zaboravi da u ovoj zemlji desetine hiljada ljudi godišnje umire od kancera, srčanih i moždanih udara. Korona je, u poređenju s tim, mačji kašalj.

Neka doktorka i pevač vole i reklamiraju predsednika. Njihovo pravo. Meni je veći problem kada vlast podržavaju neki sumnjivi likovi. Kristijan Golubović, osuđeni narko diler i poznati učesnik rijaliti programa i Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, u Hrvatskoj osuđeni ratni zločinac.

Golubović je, odmah po izlasku iz zatvora, krenuo po vlastima bliskim televizijama. Najavio da će pozvati mlade da glasaju za Vučića, „koji nosi sat od 2.500 dinara, cipele i pantalone od 1.500, 2.000 dinara, čovek se ništa nije promenio“.

Znam Vučića samo iz viđenja, te ne mogu da sudim da li ga je vlast promenila, verujem da jeste, ali sigurna sam da ne nosi tako jevtinu garderobu, obuću i satove.

Ni kod „mojih“ Kineza ne može da se pazari za te pare. Takođe odmah po izlasku iz zatvora, Kapetan Dragan je počeo aktivnu kampanju blaćenja opozicije i hvaljenja vlasti.

Vasiljković spada u plejadu čudnih likova koji su ratnih devedesetih došli u Srbiju da se zalažu i bore za „srpsku stvar“. Verujem da su imali opipljive lične interese, a većina je davno nestala sa ovih prostora.

Nadali smo se da će i Kapetan Dragan nestati, otići u svoju Australiju. On, međutim, ne samo da se vratio u Srbiju već najavljuje učešće na izborima i traži pomilovanje ubica premijera Zorana Đinđića. Veći deo javnosti je, nažalost, oćutao skandalozne Vasiljkovićeve izjave.

Doktorka, pevač, kriminalci, pored tradicionalnih penzionera… Svi za Vučića. Ako želi da ga pobedi, opozicija mora da se presabere i potrudi da proširi više nego skromnu biračku bazu. Za jedno dve godine, možda. Samo bez kriminalaca, molim.