Prođe brzo Pogotovo kada ste na odmoru. Ali kada su neke druge stvari, daleko bilo, zatvor ili bolnica, na primer, mesec postaje znatno duži. Radnik „Krušika“ iz Valjeva Aleksandar Obradović, koji je, po sopstvenom priznanju, medijima dostavio informacije o umešanosti Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova, u sumnjive poslove u izvozu oružja, u pritvoru je proveo 20-ak dana.

Trebalo je pun mesec, ali je Apelacioni sud ukinuo odluku nižeg suda. Obradović je pušten iz zatvora i prebačen u kućni pritvor.

Tužilaštvo A. O. kako je bio poznat javnosti, do pre dan-dva, tereti za odavanje poslovne tajne, za šta mu preti zatvorska kazna. Pojedini mediji pišu da je dotični, revoltiran smenom majke u valjevskom „Krušiku“ godinama iznosio tajne podatke. Što nikako nije zgodno ni u kojoj fabrici, pogotovo vojnoj kakav je „Krušik“.

Nevladina organizacija Nacionalna avangarda pozdravila je hapšenje Obradovića, ocenjujući da nije reč o uzbunjivaču već mogućoj špijunaži. Filip Pejković iz Nacionalne avangarde je izjavio da se u svakoj uređenoj državi za iznošenje vojne tajne i poverljivih dokumenata snosi odgovornost i upitao da li bi bilo drugačije u SAD ili Nemačkoj?

Odavači poslovnih ili državnih tajni nigde ne prolaze dobro. Amerikanac Edvard Snouden je najbolji primer, ali da li bi u SAD ili Nemačkoj ministrov otac mogao naprasno da počne da se bavi trgovinom oružjem, trguje po povlašćenim cenama, zarađuje prilične svote…

Čini mi se da to ne bismo mogli da očekujemo. I da bi u uređenim zemljama neko za to odgovarao. U Srbiji će izgleda odgovarati samo čovek koji je otkrio podatke. Dakle, vratimo se na osnovno pitanje – da li je Branko Stefanović umešan u sumnjivu trgovinu oružjem?

To je bitno, a ne magla koja se stvara. Podaci koje su objavili pojedini mediji, na osnovu Obradovićeve dokumentacije pokazuju da razloga za sumnju ima. Ministar Nebojša Stefanović i otac mu Branko tvrde da nezakonitosti nema. Da verujemo na reč ili bi bilo bolje da to neko ispita? Ko? Tužilaštvo koje umesto da pita Branka Stefanovića o čemu se radi pokreće postupak protiv uzbunjivača Obradovića?

Jednom će neko ipak morati da počne da radi svoj posao.

Obradović je klasičan primer uzbunjivača, a Srbija ima Zakon koji štiti ove ljude koji skreću pažnju na nezakonitosti. Da li je on taj status formalno tražio i da li je dobio? Izgleda da nije, ali menja li to suštinu? Pitanje je i da li Obradović dobio novac za prenete podatke ili se možda radi o potezu idealiste? Izgleda da je verovatnije ovo drugo. Oni koji poznaju uhapšenog kažu da je pravdoljubiv i pošten.

„Jako dobar i pošten dečko. Bukvalno bi vam sve dao. NJega optužuju da je informacije slao iz koristoljublja. Ma kakvo koristoljublje, kada su ga uhapsili u njegovom novčaniku bilo je samo 100 dinara“, kažu oni za BIRN. Obradovićev slučaj ima za cilj i da ionako isfrustrirane, razočarane, uplašene građane dodatno ubije u pojam.

Da li će radnici Krušika, ako se njihov kolega pojavi pred sudom, doći da podrže direktora tj. Vlast, kao što su sramno uradili radnici iz Lučana? Ili će možda pokazati veću svest? Možda su shvatili da Obradović radi u njihovu korist? Nije u redu da oni rade, njihova fabrika beleži gubitke, a neki se bogate i to basnoslovno. Nekad je bilo „Trepča radi, Beograd se gradi“, a danas?