– Došao sam da se odmah učlanim u stranku – ispalio je sa vrata.

Iskusni Dežurni samo mu je pokazao stolicu u prepunoj čekaonici.

Posle nekoliko sati čekanja najzad je stigao na razgovor sa Dežurnim.

– Zašto želite da se učlanite u našu stranku? – počeo je razgovor.

– Želim da se učlanim zato što mi se kod vas sviđa… disciplina! – reče novopridošli.

– Dobro… lepo… – Dežurni nije pokazivao emocije. – A… kako Vi vidite svoju ulogu u našoj stranci… Konkretno… šta bi Vi radili…?

– Ja sam oduševljen vašim pa i našim Predsednikom! Iskreno da vam kažem ja njega obožavam! On mene oduševljava!

Dežurni nije bio od juče.

– Mladi gospodine, mnogo građana obožava našeg predsednika… To nije ništa… novo… ni posebno… nama se svi i učlanjuju zbog njega… Šta bi Vi konkretno učinili za našeg Predsednika?

– To vam kažem! Zato sam i došao! Želim da učestvujem u njegovoj akciji povećanja nataliteta!

Dežurni je prvi put pokazao nekakvu emociju.

– Molim?! Ma šta pričaš, mali?! Pa kako si ti to zamislio, leba ti?

– Gospodine – mladić je bio iznenađen burnom reakcijom. – Molim vas… saslušajte me.. Ja sam bio oduševljen tom Predsednikovom akcijom… I odmah sam krenuo… Prvo sam pitao komšinicu… jako zgodnu… Ona mi je opalila šamar… Pa sam pitao skoro sve svoje drugarice… I jako loše prošao… baš mnogo šamara sam nadobijao… Čak sam pokušao i da upoznam neke devojke zbog akcije… I verujte, baš baš mnogo šamara je bilo. Tako da sam došao kod vas…

Dežurni se spontano nasmejao.

– Dečko, veruj mi, ja sam do sada svašta čuo ali ovo nikad! Pa kako si ti zamislio da sprovedeš tu akciju kod nas?

– Paa… kao što rekoh… vi ste najdisciplinovanija stranka, pa sam nešto mislio… da i vaše članice moraju da poštuju predsednikove akcije… i nadam se da ne šamaraju aktiviste…