Kad sam poslednji put slavio moju slavu, svetoga Jovana, bila je totalna katastrofa. Zbog nekog najnovijeg zakona o bezbednosti saobraćaja, više niko nije smeo da popije ni kap alkohola. Tako da je atmosfera na slavi bila kao kad smo sahranjivali babu Stanu. Svi su samo ćutali, gledali u sto, mrzovoljni, nadrndani, užas živi. Jedva su […]
Kad sam poslednji put slavio moju slavu, svetoga Jovana, bila je totalna katastrofa.
Zbog nekog najnovijeg zakona o bezbednosti saobraćaja, više niko nije smeo da popije ni kap alkohola.
Tako da je atmosfera na slavi bila kao kad smo sahranjivali babu Stanu.
Svi su samo ćutali, gledali u sto, mrzovoljni, nadrndani, užas živi.
Jedva su dočekali da se raziđu.
I onda se desilo da je moj Marko najavio da hoće da se ženi.
Sin jedinac, nije mala stvar!
Treba svadbu praviti.
Ali na samu pomisao da će mi gosti i na svadbi sedeti kao na parastosu, pao mi je mrak na oči.
Morao sam nešto hitno da preduzmem.
Setio sam se malog Radenkovog, taj dečko svašta zna i svačim se bavi, već dva puta je robijao u Zabeli.
Objasnio sam mu problem, kaže mali: Čika Rajko sve sam shvatio. Samo mi recite, je l vam više odgovara da su gosti mnogo veseli ili da se samo smeju?
Kažem mu ja: Sinko, ako ikako može, da budu veseli! I ne pitam šta košta!
I tako mi je mali nabavio neke roze tablete sa utisnutim sličicama, a ja sam ih poubacivao gostima u supu.
Posle je muzika pričala da u životu nisu svirali na veselijoj svadbi.
Opštenarodno veselje!
Prezadovoljni mi, prezadovoljni gosti.
Još se svi živi i zdravi dovezli kućama.
Tako da verujem da je bila prezadovoljna i saobraćajna policija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
