U subotu mi je preseo ručak.
Žena se konektovala u elektronski dnevnik našeg starijeg sina, i mogli smo vrlo lako ustanoviti da su mu ocene u drugom polugodištu potpuno katastrofalne.
Dodatni problem bio je što su isto tako katastrofalne bile i u prvom polugodištu.
– I šta sad?! – bila je rezignirana moja žena.
– Pa da mu oduzmemo telefon! – dao sam predlog sankcije.
Žena me je pogledala pogledom koji nikom dobra doneo nije.
– Jesi ti normalan!? Pa oduzeli smo mu telefon pre mesec dana! Sve smo preduzeli, čoveče božiji! Celo prošlo polugođe smo pričali sa njim, molili ga, obećavali mu, pretili mu, i ništa! Pa smo mu zaključali na polugođu kompjuter da ne može više da igra igrice, i obećali da će moći da igra kad popravi ocene. I ništa! A zaboravio si da smo mu telefon oduzeli kad se ispostavilo da uopšte ne radi domaće zadatke!
Sve je bila u pravu.
– Pa… izgleda… da ćemo morati… ozbiljno da ga kaznimo – procedio sam nevoljno.
– Baš tako! – besnela je žena. – Mora biti maksimalno kažnjen!
– A možda da još pokušamo da mu zabranimo njegov omiljeni trening… – imao sam novi predlog.
– Ne! – prekinula me je žena. – Dosta je bilo popuštanja! Mora biti kažnjen tako da zapamti! Izvoli… oče! – reče žena, izađe iz kujne, dovede sina i ostavi nas nasamo.
Sin je stajao oborene glave, svestan ozbiljnosti trenutka i svoje nesumnjive krivice.
– Sine, slušaj me pažljivo. Mama i ja smo sve pokušali da te pokrenemo da popraviš ocene i počneš da učiš… Ali ti očigledno odbijaš sve naše molbe i pokušaje! Zato smo prinuđeni da te ozbiljno kaznimo!
Sin me je uplašeno pogledao.
– Znači, od danas ćeš svaki dan morati bar dva sata da izlaziš napolje! I da se igraš na igralištu, sa decom koja su verovatno takođe kažnjena kao ti! I tako sve dok ne popraviš svoje ocene! Svaki dan igranje napolju!
Sin je razočaran i plačući odjurio u svoju sobu, a i meni se srce steglo.
Ali zaista je zaslužio najstrožu kaznu…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
