– Imam genijalnu ideju kako da poboljšamo bezbednost u saobraćaju! – odmah je prešao na stvar. – A da ujedno smanjimo broj zaposlenih!

Direktor policije je sumnjičavo vrteo glavom.

– Bogami, gospodine ministre, svaka čast… ali to će zajedno teško ići…

– Ma nije teško! – bio je samouveren Ministar. – Ispričao mi je kolega iz Bugarske… Oni su napravili makete saobraćajnih policajaca i postavili ih na rizična mesta i raskrsnice… I da vidiš, dalo je rezultata…

– Ne razumem – bio je zbunjen Direktor policije. – Kakve sad makete…

– Dobre makete, u prirodnoj veličini! – pojašnjavao je ministar. – To možemo da napravimo na primer od kartona… to će biti jeftino… samo da lepo obojimo… I kad naiđe vozač iz daljine, čim vidi saobraćajca, odmah ima da uspori… a i neće smeti da prave prekršaje… Super stvar!

– Pa ako vi tako kažete – bio je pomirljiv Direktor policije. – Možemo da pokušamo…

– Naravno da ćemo da pokušamo i to odmah! – naredio je Ministar. – Napravite 1.000 maketa… i da se lepo oboje… I da ne zaboravim… otpustite odmah 1.000 saobraćajaca… Eh, jedva čekam da se pohvalim Predsedniku kakvu sam racionalizaciju i uštedu napravio!

Mesec dana kasnije Direktor policije je tražio i dobio razgovor sa Ministrom.

– Šta je tako hitno? – dočekao ga je zabrinuti Ministar na vratima.

– Gospodine Ministre… imamo problem… sa saobraćajcima-maketama…

– Šta je problem? – iznenadio se Ministar. – Ja sam čuo da moja ideja odlično funkcioniše… I da je smanjen broj saobraćajnih prekršaja… I video sam ih… stvarno odlično izgledaju… dobro ste ofarbali… kao živi…

– Ma, što se tiče maketa, sve je u redu… nego ćemo morati da zaposlimo nove radnike…

– Ja sam već referisao Predsedniku da smo smanjili broj saobraćajaca… – negodovao je Ministar.

– Neće nam trebati saobraćajci – pojasnio je Direktor. – Biće dovoljni i obični blagajnici… Treba neko da kupi pare koji vozači ostavljaju pored maketa…