TV strujomer

Elem, tek što sam platio prvu TV pretplatu na taj novi način, pokvario mi se televizor. Došao je majstor, otvorio ga i zatvorio. Kaže, nema šanse. Popravka se ne isplati.

I šta sad? Kupovanje novog televizora za mene je kao kupovanje novog stana ili novih kola. Znači, nedostižno. I tada sam, očajan, otišao do strujomera. Iskreno, hteo sam da ga razlupam. Od sve muke sam trebao da plaćam TV pretplatu za strujomer kao da je televizor. Tada sam ugledao crvenu tračicu koja je mrdala, a pomerali su se i brojevi koji pokazuju potrošnju struje u kilovatima. Prilično zanimljiva stvar. Doneo sam stolicu, seo i počeo da gledam. Crvena tračica je išla polako, jedva se vukla. Iznenada je počela da leti.

Ja sam skočio, utrčao u kuću, i ugledao ženu koja je upalila šporet, slušala radio i još usisavala. „Gasi sve!“ komandovao sam ja i otrčao nazad. Crvena tračica se smirila i jedva milela. Mogao sam da odahnem. Ali ona je opet zaždila.

Opet sam skočio, u kujni je bilo mirno, ali u kupatilu je ćerka upalila bojler. Izgasio sam i vratio se na staro mesto.

Koliko uzbuđenja za kratko vreme, pomislio sam. Ni jedan Dnevnik, utakmica, film, nisu me razdrmali kao moj strujomer. Osećao sam se kao da gledam filmski maraton, i to horor filmova.

I tako sam počeo svaki dan. Čim bih došao s posla, sedao sam da gledam strujomer. Bože, pomislio sam, kakva sam ja budala bio. Tolike godine sam buljio u onaj glupavi televizor i dosadni program, a pravo uzbuđenje mi je bilo nadohvat ruke. Srećom, pametni ljudi su se setili da nas upute na pravu stvar.

Jedino me brine poskupljenje struje. Plašim se, da li će mi srce izdržati taj strujomerski program.