Velika škola

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– Gazda, tvoj materijal, moje ruke, 1500 evra – obavestio me je rutinski parketar.

Progutao sam knedlu.

– Pa dobro majstore, može li to malo jeftinije… – pokušao sam da se nagodim.

– Nema šanse! – bio je odlučan majstor. – I to je cena samo za tebe, pošto vidim da si dobar čovek..

Knedla je i dalje stajala u grlu.

– Ali majstore… tebi svaka čast.. ali meni kao profesoru književnosti i magistru treba više od tri meseca da zaradim tolike pare…

– Šta da ti kažem burazere… Slaba ti je vajda od velike škole…

Uskoro sam imao prilike da čujem koliko koštaju usluge vodoinstalatera, električara, molera, keramičara i stolara.

Bila je to neverovatna suma, za mene potpuno nedostižna.

Požalio sam se ženi. Samo je to i čekala.

– A šta si očekivao, leba ti!? Skupo, nego šta! Tako ti je to, gospodine… profesore i magistre! LJudi znaju da rade pa znaju i da naplate! A što ti to ne umeš… to je tvoj problem! DŽabe si ti gulio klupu… očigledno!

Već u potpunom očajanju setio sam se prijatelja.

I tako mi je za neverovatno skromnu sumu jedan nezaposleni lekar složio parket, nezaposleni pravnik odlično okrečio, nezaposleni ekonomista zamenio slavine, jedan nezaposleni profesor popravio prozore, a jedan sjajni mladi reditelj bez angažmana postavio keramičke pločice u kupatilu.

I posle kažu da nema vajde od velike škole…