Vrhunski pendrek

Odmah smo ih probali u nekom štrajku i odlično su se pokazali. Tvrdi, otporni, sa kaišem, lepo leže u ruci. Policija je bila prilično zadovoljna, završavali su im posao. Ali, video sam, dobro sam video, On nije bio zadovoljan.

Šta sam mogao, nađem jeftino te kineske. Kvalitetna roba. Mekši, ali duži, može lepo da se zamahne, a i kad udari – otkida.

Policija se oduševila. Napravili smo i pokaznu vežbu, bio neki protest, pendrek prva liga. Ali, vidi se, On potpuno ravnodušan.

Odem ja čak do Severne Koreje, uvezem pun brod, vrhunska roba. Gumeni, vrlo dugački, savitljivi kao bič, mogu da biju po četiri – pet odjednom.

Dali mi i garanciju. Rasturili smo njima čak i demonstracije rudara, policija je imala samo reči hvale. Ali šta vredi kad On ćuti. Ćuti, ali vidim da nije dobro, očekuje bolje.

Tražih, tražih i nađoh. Ne bolji, nego najbolji. Specijalni kubanski, električni. Tu nema mnogo mlaćenja: samo ga pipneš, baca pet metara.

To se nekad koristilo u lovu na ajkule – poslednja reč tehnike. Kad smo ga probali na nekom mitingu, bilo je strahota gledati.

Ali On, On ćuti. Samo gleda i ćuti.

Ja onda skupim sve stručnjake, i naše i strane, i dam im grdne pare. Godinu dana su radili danju i noću bez odmora i najzad su napravili Vrhunski pendrek.

Izbacuje dvadeset metaka u minutu, ima snajper, tromblon i bacač plamena, plus radar i raketu Zemlja-Zemlja. Još ga nismo probali, ali osećam, jednostavno osećam, da će mu se najzad svideti.