„Izvini, kako ja da učim dok mi mama usisava okolo? Nisam mogla da verujem kad je uključila usisivač… Taman sam se juče udubila u matematiku, kad, odjednom, upadaju svi u kuću, rade neke svoje stvari, spremaju, kuvaju, pričaju… Ovo stvarno nisu uslovi u kojoj jedan đak može da uči i prati nastavu!“.
Žali se jedna devojčica drugoj preko telefona, odnosno spikerfona, dok sam ja nenamerno prisluškivala. Pre toga sam devojčicu sa druge strane slušalice, razume se, isto tako prekinula dok je pratila nastavu preko televizije. „Izvini, izvini, izvini…!“
Dobro je da se bune i da traže tišinu, pomislih. Međutim, onda kreće sledeća faza primedbi, mimo moje odgovornosti.
„Šta je sad ovo! Pa, ovo smo već radili, još u prvom polugodištu! Kakva je ovo glupost… Jako sam se iznervirala na času srpskog danas! Ova nastavnica je mnogo lošija od one juče. Nervira me!“, reče dok polako iz sedećeg prelazi u ležeći položaj na trosedu. Kreće dalje zvanje telefonom drugarica i razmenjivanje utisaka.
„Hajde da pričamo dok traje matematika, da ogovaramo nastavnicu? Može li?… Ok, ne mogu ni ja, ne daju mi, ćao!“.
„Bacaj tu knjigu iz ruku i iz ovih stopa da se nacrtaš ispred televizora!“, šale na račun TV škole „kupe“ lajkove po društvenim mrežama. Međutim, primećujem da se u našoj maloj izolaciji, u kojoj imamo troje dece, od predškolskog, preko prvakinje do petakinje, vrlo lako, navikavaju na školu u pidžamama. Kao da ne traje tek drugi dan. Pidžame su i dalje samo pidžame, a ne radna unoforma, ili – odeća za ludare. Ludilo u čišćenju i dezinfekcijama prostora jedini je za sada simptom koji ukazuje na to da će biti potrebna nadljudska mentalna higijena da se stanovi i kuće ne pretvore u svojevrsne ludnice. „Halo, izašao mi ERROR usred časa! Ovo nije u redu, kako ja sad da naučim ovo! Nije u redu i sad će da kažu da ja nisam učila, a izašao mi je ERROR na ekranu…“.
Nakon „restarta“, vraćamo se nastavi. Komentarisanje se, takođe, nastavlja. „Čekaj, ona nas uči ono što deca rade u predškolskom?! Ma, stvarno, nisam znala… Objasni mi koliko je 2 plus 2. Mislim, svi znamo da je to pet, ali, braaate… Ha, ha, ha“.
Predsednik Srbije rekao je, pre dva dana, pun ponosa, kako imamo najbolji nastavni program putem televizije u Evropi.
On je stručnjak u oblasti obrazovanja, koji ima neverovatne sposobnosti da za samo nekoliko sati, najpre, uvidi, potom, pretpostavi dalji tok, i na kraju napravi uporednu analizu onoga što deca putem Javnog servisa uče u Srbiji u odnosu na zamenu nastavnog programa u zapadnoevropskim državama.
Sledeći nivo je da izrazi svoje savršeno znanje iz medicine, pa da krene da poredi mrtve, bolesne, izolovane građane Srbije u odnosu na one koji se nalaze u vanrednoj situaciji u daleko razvijenijim i naprednijim država EU.
Tada će već, izvesno je, naše male zajednice u izolacijama postati mini ludnice, u kojima uočavanje ovakvih paradoksa, nedgovornosti i bizarnosti više neće moći ni da dopre do misli. Valjda i on računa da ovakav visok vid „odgovornosti“ u kriznim situacijama doprinosi rejtingu, odnosno da će prvi izlazak iz kuće na ulice, biti onaj na birališta. Ili, ipak samo na ulice?
„EVO GA OPET ERROR“!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
