Javne ličnosti na osnovu čijih opredeljenja je nastao i proširio se ovaj paradoks, imaju svoje razloge zbog kojih zastupaju obrnuti sistem vrednosti od onog za koji se navodno zalažu – nekorumpiranost, medijske slobode, poštovanje osnovnih ljudskih i manjinskih prava… Izvesno je da su ti razlozi određeni u nekim slučajevima i direktnim finansijskim elementima, ali, pretpostavka je da postoji i nekakav osećaj sigurnosti koji imaju uz opozicione kandidate odlikovane jakom materijalnom osnovom. Aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd nemaju nikakvu lovu, kapital koji stoji iza njih, već samo ideju i snažnu energiju da nastave da tako finansijski „rasterećeni“ rade, muče se, odriču, kao što su radili u prethodne četiri godine.

Podrška njima, dakle, znači podrška isto tako radu, odricanju i zalaganju za javni interes, bez očekivanja finansijskih povlastica, moći i pozicija, koje bi usledile zauzvrat. Podrška, međutim, onima koji uveliko ne žive kao većina običnih građana, koji su bogatstva stekli i održavali sa pozicija vlasti, znači, ipak, nekakav ugodniji položaj u koji bi se kao podržavaoci, kandidati, funkcioneri mogli da nađu, ako njihova opcija pobedi, odnosno dođe u priliku da bude deo buduće vlasti. Zato se i čistog srca srca podržava Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, a zapušava nos prilikom glasanja za neku drugu opciju. Ali, pred sobom, pre svega, jer kandidati su tu sporedni. NJima je, kako sada stvari stoje, zapravo, sve oprošteno, pod izgovorom – okolnosti su takve da je sve dopušteno.