Đilas protiv siromaštva

Osnovni je taj da poziv dolazi od strane nacionalističkih stranaka, organizatora protesta, kojima je izostalo takvo ratno iskustvo navodnih političkih neprijatelja protiv kojih pozivaju građane na demonstracije, ali ne i podržavalački odnos prema širenju mržnje i utvrđivanja takvog političkog identiteta. I taj neprijatan faktor za svakog iole svesno društveno biće, sa najmanjim stepenom osetljivosti na javni interes i opšte dobro, ne samo da ideološki lako provejava nad kontekstom koji određuje karakter protesta koji se odvio i u čiji susret i ovog vikenda kao zajednica idemo.

Nakon što je autorka ovih redova, prošlog četvrtka, objavila kolumnu o problematičnosti činjenice da se na kvalitet i izuzetnost opšte građanskog bunta u Francuskoj pozivaju gore opisani činioci (pred)političkog života u Srbiji, pristigle su brojne uvrede, polne, one koje se odnose na spoljašnji izgled, pre svega, uz etiketiranje o već ustaljenim prozivkama o tome da sam izdajica i antisrpski opredeljenja. „Jebao te Naser Orić i Boško, i svi muslimanski zločinci, oni su za tebe dobri, kravo glupa, ili, šta si već, ali novinar nisi…“. Potom: „Srbofobična veštica“. Kao i: „Kravetina, jebao te Haradinaj“. Ima i: „Nadam se da se ne reprodukuješ i da nemaš poroda“. A ima i ovakvih komentara: „Pogledajte profil te Snežana, biće vam jasno da je veštica“… I to nisu nikakvi botovi, već obični ljudi. LJudi koji su žrtve, ne propagande Boška Obradovića, lidera nacionalističkih Dveri, ili pak prebogatog Dragana Đilasa, lidera Saveza za Srbiju, koji je okupio uz Dveri i stranku nacionaliste i elitiste, bogataša Vuka Jeremića, već Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, protiv kojeg su se nameračili. Razume se, ne toliko zbog činjenice da im je svojim „političkim“ delovanjem, koje se proteže unazad već tri decenije, isto koliko i njegovog kolege, Ivice Dačića, portparola genocida, uništio smisao postojanja predaka, kao i budućnost njihove dece i onih koji dolaze posle njih, već osiromašenjem koje je toliko brutalno da ni nacionalizam, u koji se zaklinju, više ne može da ih opravda. Ipak, mržnja je i dalje više usmerena protiv onih koji su razotkrili ugao u kojem se kreće produžena ruka ratno-zločinačke politike aktuelne vlasti i njoj po takvom određenju srodne opozicije, nego prema samoj vlasti. Štaviše, identifikacija da su oni koji su protiv Vučića i Dačića zbog huškačke mržnje, zapravo na istoj liniji izdaje navodnih nacionalnih interesa preteže u utisku koji se stiče i koji je vođen od strane nacionalističke opozicije koja formira blokove za borbu protiv aktuelne vlasti.

Taj kompleks i posredna udruženost koja stoji i važi za najautentičniju opoziciju i njihove protivnike – vlast – dovodi do još dubljeg pada i udaljenja od osnovnog problema, a to je „goli“ život građana ove zemlje. Nekakvi prvi uvidi u strukturu onih koji se okupljaju i odazivaju protestima na koje poziva nacionalistička opozicija, sada već dovoljno mudra da ne priznaje u prvi mah sopstveni karakter, jer želi što širi front pristalica, ukazuju na to da su buntovnici u društvu ne oni kojima je, razume se, dobro, ali ni oni kojima je izrazito loše, već kategorija koja ima strah da će im biti gore. To, dakle, nisu oni koji su u dubokom prekarijatskom odnosu naspram sveta rada, već oni koji se plaše da će zapasti u najdublje ponore tog sveprisutnog fenomena. I njih je, nažalost, u Srbiji, zapravo, uvek bilo manje nego najsiromašnijih, ali su bili ta snaga koja je u stanju da se skoncentriše i izvuče na kraju na ulice i one kojima najgore. Stoga je manipulacija njihovom egzistencijom na račun nacionalističkog opredeljenja i pogleda na društvenu stvarnost još gora. Jer, zapravo, nikome od njih ne bi nedostajao taj mrziteljski i nacionalistički diskurs u odazivanju protestima i buni protiv aktuelne vlasti, već bi izašli na ulice i na poziv za borbu protiv siromaštva i korupcije, krađe i besomučnog lopovluka.

Nad elitama koje stoje u prvim opozicionim redovima, ipak, preovladava izvesna nelagoda. Jer, kako pozivati na takvu borbu uz identitet bogatog čoveka u Srbiji. U državi sa najvećom stepenom siromaštva i ljudi koji žive na rubu egzistencije. Težak je to blam.