Ko se još plaši korone? 1

Pogotovo je takav slučaj izražen kada je prvi čovek države, Aleksandar Vučić, koji je u svojoj prošlosti, od koje se nikada nije odrekao, bio paradigma nebrige i zločina za građane, ne samo susednih država, već i sopstvenih.

Zapravo, činjenica da životi i zdravlje ljudi pod udarom konkretnog problema, poput smrtonosnog virusa koji hara svetom, zavise od vlasti koja je bila aktuelna ratnih devedesetih, a danas je obeležena teškom korupcijom i potpunom nekompetencijom i osionošću, dovoljno je sama po sebi uznemirujuća.

To je tako, čak i da se njihova „briga“ za javno zdravlje na kraju ispostavi kao odgovarajuća stepenu opasnosti trenutka.

Međutim, odstupanja, očekivano, u tom smislu, nisu zabeležena. Prvo (jučerašnje) obraćanje vrha vlasti u vezi korona virusa zabeleženo je rečima pulmologa Branimira Nestorovića, koji je, posle sastanka sa predsednikom Vučićem, izrazio čuđenje što se narod koji je preživeo bombardovanje i sankcije sada plaši, kako je rekao, „najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva“.

Baš smešno. Možda bi i bilo da je rekao da srpski narod koji je, za razliku od ogromnog dela naroda u Bosni, na Kosovu ili i u Hrvatskoj, preživeo politiku radikala i socijalista tokom devedesetih – Aleksandra Vučića i Ivice Dačića – danas strepi od nekakvog bezazlenog korona virusa.

Imajući u vidu da to nije slučaj i da je reč o jednoj neosetljivoj i bahatoj oceni, koja se tako može oceniti čak i iz ugla najvećih laika, građani Srbije opet se nalaze u bezizlaznoj situaciji zavisnosti u kritičnim situacijama od kompletnih idiota i budala.

Kao ilustracija možda ove previše opuštene ocene, prenesimo reči pulmologa Nestrovića još jednom.

Naime, on je na jučerašnjoj konferenciji ukazao da je epidemija u Kini pri kraju, i istakao da estrogen štiti žene i da mogu slobodnu da putuju u Italiju u šoping, jer je „čuo da će biti velikih popusta“.

Na koliko nivoa je jedna ovakva izjava sramotna?

Od toga da se podsmehuje siromaštvu u kojoj većina građanki živi i nema ni zamisao o tome da je opušteni šoping moguć čak i u lokalnoj radnji, do toga da misli da je humor zasnovan na bolesti i smrti dozvoljen sa pozicije sa koje ga plasira.

Isto tako bolesna je i uveliko zaražena nebrigom i neosetljivošću slika sa konferencije za medije predsednika Srbije, gde on stoji u pozadini i zadovoljno se smejulji celom svetu, jer se uzbudio oko smrtonosnog virusa koji je u drugim državama odneo toliko života.

Čak i da je uveren da to u Srbiji nije moguće, očekivalo bi se da mu je ljudski život kao takav važan, iako nije „srpski“ i da zadovoljno smeškanje, u najmanju ruku, nije pristojno.

Kada iz takve pozicije predsednik Srbije potom saopšti da su dogovorene kompletne mere prevencije i hitne reakcije svih nadležnih organa Republike Srbije u slučaju pojave korona virusa, preostaje samo da mu se veruje?

Teško. Vreme je za paniku, vreme je za nevericu, kao i svaki put kada su kritične i po život opasne situacije bile u fokusu. Od rata preko prirodnih nepogoda.

Jer ovakva vlast je jedna ista sve vreme, teži isključivo sopstvenom naspram javnog interesa, što je do sada na gotovo svim primerima pokazala.

Takav zaključak se može steći bez ikakvog detaljnijeg uvida i obrazovanja.

„Đavo“ se krije u malim stvarima i jasan je i bez konkretnog primera i dokaza, odnosno daje do znanja kako bi se pokazao u najtragičnijim situacijama koje mogu da se dogode.

Ali, ko će o tome da misli. Sutra treba da se plati račun za struju i raspodeli kinta do sledeće plate, a da se ne ostane gladan i frustriran u velikoj meri…