Lopov ima samo jedan cilj 1

Nema povlačenja priznanja Kosova, odustajanja od NATO članstva i evropskih integracija, promene državnih simbola, odnosno ukidanja državnosti Crne Gore.

Takođe, jasno je da će Amfilohije Radović ovim sporazumom biti rehabilitovan, s obzirom na proevropsku politiku na koju se obavezao Zdravko Krivokapić, koji je u izbornoj noći otišao da traži  blagoslov za buduće korake u procesu formiranja buduće vlasti.

Naime, nosioci tri liste koje su na izborima osvojile većinu – Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović potpisali su novi sporazum u kojem ne odustaju od temelja državne politike deklarisane za vreme vladavine Mila Đukanovića, uz rušenje njegove vlasti kroz depolitizaciju i dekriminalizaciju institucija i borbu protiv korupcije.

Kako se prosrpska i litijska politika uklapa u takav scenario, odnosno da li će takav scenario doslovno i biti primenjen, ostaje da se vidi.

Izvesno je da se neodustajanje od priznanja kosovske nezavisnosti, načela proevropskog kursa koji se zasniva na poštovanju prava verskih i seksualnih sloboda, ne uklapa u politiku, u prošlosti, sa razlogom nazvanog – Riste Sotone.

Borba protiv korupcionaškog tereta vlasti Mila Đukanovića, sa njim i dalje na čelu države kao predsednika, razume se da će biti otežana.

Stoga, sposobnost nove vlasti da se razračuna sa nasleđem u službama koje su unazad trideset godina građene na temeljima jednog vlastodršca, biće merena upravo ovom borbom.

Ono što se odnosilo na Srbiju, na njeno uplitanje i pokušaje sprovođenja nacionalističkih i hegemonskih uticaja na ovu susednu državu, na prvi pogled, nakon potpisivanja ovog sporazuma, čini se da je otklonjeno, iako je deo vlasti Demokratski front, stalni posetilac na Andrićevom vencu – u kabinetu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Za to vreme, opozicija u Srbiji, okupljena oko Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Boška Obradovića, bavi se daljim utemeljenjem svojih nacionalističkih principa, kritikujući vlast Aleksandra Vučića na različitim nivoima, ali jasno ističući da se zalaže za nepriznavanje kosovske nezavisnosti.

Umesto da ga kritikuju zbog toga što mulja i vređa inteligenciju građana Srbije time što toliko odugovlači sa priznanjem nekadašnje južne srpske pokrajine, skrivajući neophodnost toga u smislu ostvarenja javnog interesa, oni pronalaze interpretacije kojima žele da ga optuže da je upravo to učinio, želeći da ga na toj osnovi ruše sa vlasti.

Za to vreme, javna imovina prodaje se po nerealno niskim cenama, nekakvim tek osnovanim firmama, otuđuje se javno dobro najprovidnijim korupcionaškim metodama… Menja se tradicija i izgled gradova, grade se spomenici vlasti Aleksandra Vučića.

Kako je juče saopštio Ne davimo Beograd, na javnom nadmetanju, prodat je veći deo poslovnog prostora u vlasništvu grada Beograda u palati „Beograd“ poznatijoj kao „Beograđanka“ novoosnovanoj firmi „MPP new project DOO“.

Na ovom ekspresno ponovljenom javnom nadmetanju, po smanjenoj ceni u odnosu na pređašnje nadmetanje, „Beograđanka“ je prodata jedinom ponuđaču, firmi „MPP new project DOO“ po početnoj ceni od nešto više od 16 miliona evra.

Uvidom u registar privrednih društava, Ne davimo Beograd otkrio je da je reč o firmi koja je osnovana tek pre 10 dana, i koja po svemu sudeci predstavlja jedan od ogranaka „Marera Investment Group“ preduzeća koje poseduje veći broj nekretnina i lokacija koje su u izgradnji, poput bivše fabrike „Beko“ na Dorćolu.

Kada su lopovi na vlasti, oni imaju samo jedan cilj. To je da zadrže svoja bogatstva i da nikada ne odgovaraju za krađu javnog dobra.

Napraviće različite predstave u kojima im više odgovara da ispadnu totalne budale i glupaci, neodgovorni, neobrazovani primitivci, poput nedavnog nastupa Aleksandra Vučića i njegove ekipe u Sjedinjenim Državama, na potpisivanju sporazuma sa Kosovom, u prisustvu Donalda Trampa, i tako sklone oči javnosti sa pljačke koju uveliko sprovode i više iz toga nemaju ni prilike da izađu.

Za potpisivanje tog sporazuma mnogo je manja i nerealnija kazna u odnosu na jasnost i očiglednost dokaza o direktnoj krađi i lopovluku.

I to je, verovatno, jedina paralela koja u ovom trenutku može da se povuče sa onim što se očekuje da će nova vlast učiniti u CG, odnosno onim što ovdašnja opozicija za sada može samo da sanja. A, sa njima takvima, i građani Srbije.