Oj, mosore, mosore 1

Autorka ovih redova imala je privilegiju da prisustvuje turneji po Crnoj Gori i susretne se sa tamošnjim slobodnim misliocima i učesnicima u javnom životu iz različitih oblasti čiji je zajednički imenitelj borba za ljudska prava, borba protiv nacionalizma i pokušaj približavanja što neprikosnovenijoj istini o onome što je određivalo i određuje države bivše Jugoslavije.

Ovo je bila i prva poseta aktera civilnog društva iz Srbije koji su došli u Crnu Goru nakon održanih izbora da u okviru motiva „Crna Gora na raskršću“ razgovaraju.

Zajednički stav učesnika u razmeni mišljenja u toj specifičnoj atmosferi, o događajima koji su doprineli smeni režima Mila Đukanovića, jeste da se „crnogorski diktator“ zapravo oslonio na litije protiv njegovog zakona o SPC, priželjkujući nasilje, a time i, posledično, njegovu navodno spasonosnu intervenciju.

Tu se preigrao, samog sebe pojeo, saglasni su bili sagovornici, među kojima su prisustvovali i stanovnici Pljevalja, Nikšića, Podgorice, gde se odmah nakon rezultata izbora nepovoljnih za Đukanovićev režim, dogodio izliv mržnje prema muslimanima i Bošnjacima, od strane lokanog stanovništva.

Uprkos tome, Sabina Talović, mirovna aktivistkinja i aktivistkinja za prava žena, čija kuća u Pljevljima je bila direktna meta ekstremnih srpskih nacionalista, nema dilemu da je smenjivost vlasti u CG dokaz napretka tamošnjeg društva.

Dok je kroz suze pričala o tome kakve je neprijatnosti i opasnosti po život svoje porodice doživela, nije imala dilemu o tome da Dritan Abazović, iako je na takve napade, prema njenoj oceni, reagovao previše „politički“, nedovoljno posvećeno i osetljivo, onaj od kojeg se sada najviše očekuje.

Da ne ustukne nimalo u borbi protiv korupcije i duboko utvrđenog mafijaškog režima, ali i opasnosti da verski i nacionalistički fanatici sa ove druge, prosrpske strane, ne preuzmu tekovine svojevrsne crnogorske revolucije.

„Mi nemamo pojma, apsolutnog pojma, šta će biti. Kakav će biti sastav nove vlasti. Ko će tu ući i koje resore preuzeti… Nije moguće pretpostaviti, odnosno, sve je moguće…“, pokušala je da prenese aktuelnu situaciju u CG Biljana Gligorić, programska direktorka organizacije Ekspeditio.

I ona je bila saglasna sa stavovima koji su se mogli čuti od drugih učesnika, a to su gotovo podjednaki razlozi za brigu o budućnosti, kao i oni za zadovoljstvo, jer je tridesetodišnja diktatura jednog čoveka konačno pala.

Njihovo razumevanje za crkvene litije i poruke koje su se mogle čuti i videti pre izbora bilo je iznenađujuće, s obzirom na prosrpski, nacionalistički predznak tog fenomena.

Ko se tome nije pridružio, uprkos činjenici i jasnoj svesti o štetnosti upliva crkve u državne poslove, pogotovo ove koja dolazi pod rukovodstvom Amfilohija Radovića, dogogodišnjeg kršitelja najelementarnijih ljudskih prava i ratnog huškača, nije za njih politički zreo i relevantan kao pratilac društvenih promena.

Stoga su njihove misli i analize bile okrenute više ka nužnosti određenih koraka koji bi morali biti realizovani u budućnosti nego u osvrtu na objašnjenje snaga koje su učestvovale u tim pokretačkim procesima.

Tea Gorjanc Prelević, direktorica Akcije za ljudska prava, govorila je o duboko korupcionaškoj običajnosti unutar sudstva u CG, naglašavajući nužnost uklanjanja tužilačko-režimskog kadra, bez kojeg, kako kaže, neće biti ni naznaka očekivanim društvenim promenama.

„Svi zaposleni po sudovima znaju tačno ko je i kada kršio zakon i gazio po sopstvenim profesionalnim principima“, rekla je ona, pokušavajući da istakne jednostavnost ali i istovremenu složenost procesa koji se ispostavio pred građane CG.

Staša Zajović iz Žena u crnom insistirala je na otvaranju prostora unutar kojeg bi se mogao čuti glas svih manjina, svih ugroženih od strane, kako režima Mila Đukanovića, tako i onog dela političkih pobednika na tek okončanim izborima, kojima je u osnovnoj ideji zapravo mržnja prema drugačijem.

Uprkos neslaganjima u vezi sa tim na koji način bi se trebalo odnositi prema promenama koje su zahvatile susednu državu, odnosno slaganju da se velikosrpska ideja i politika održala ili uzela još dublji mah u odnosu na neki raniji period, uz sve sumnje i opreznosti, velika očekivanja usmerena su na Dritana Abazovića i njegove buduće korake.

Upravo na tom polju se odigravaju, čini se, i najsmislenije i najozbiljnije rasprave.

O tome je svedočio i programski direktor Fahrudin Kladničanin iz Akademske inicijative „Forum 10“, koji je podelio sa sagovornicima da je zbog optimističkog teksta, sa stanovišta javnog interesa građana CG, o uticaju ovog političara, dobio najviše negativnih reakcija i kritika od poznatih ličnosti iz regiona.

I to onih kojima su ljudska prava, antinacionalizam i borba protiv mafijaških režima obeležili karijere.

Ova turneja po CG, koju je predvodila Ljupka Kovačević iz Anime, završila se na grobu Borke Pavićević u Bijelim Rudama.

Ono što je iznenadilo aktivistkinje i aktiviste koji su želeli da izraze poštovanje za njen višedecenijski rad i zalaganje, jeste činjenica da na ploči porodične grobnice njenog supruga Nikole Barovića, koji ju je na tom mestu sahranio, nema još uklesanog i Borkinog imena.

„Oj mosore, mosore“.