Računica za spasavanje sopstvene zadnjice

Odnosno, ukoliko hapšenje u prvi mah tehnički ne bude izvodljivo, onda najpre fizička izolacija u smislu da neće smeti da mrdne sa teritorije RS, jer će za njim biti raspisana poternica. Referendum će mu obezbediti sasvim izvesno bolji rezultat na predstojećim lokalnim izborima, i to u uslovima u kojima je postojala mogućnost da zaista bude gubitnik, jer tamošnja opozicija, iako zasnovana na nacionalističkoj politici netrpeljivosti prema Bošnjacima, uz veličanje najvećih balkanskih krvnika – Ratka Mladića i Radovana Karadžića, ipak pokazuje i netrpeljivost prema navodnim koruptivnim radnjama aktuelnog predsednika RS. Kako je u računici spasavanja sopstvene zadnjice došao do rezultata da mu se više isplati da za njim bude raspisana poternica ili da bude uhapšen nego da izgubi izbore, ili prođe sa mnogo lošijim rezultatom nego ranije.

Dalje, kakvi su planovi Milorada Dodika u susret 3. oktobru, kada mu je zakazano saslušanje u svojstvu osumnjičenog za organizovanje referenduma koji je, ne samo od Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, već i mnogo značajnije – od Evropske unije i SAD – proglašen ilegalnim. Rekao je da će se odazvati svakom pozivu na saslušanje, ali ne u Sarajevu, već na teritoriji RS. Jasno je i zbog čega, nakon saslušanja, sledi zadržavanje, a potom i pritvaranje, kao i suđenje, odnosno zatvor. Pritom, izvesno je da će se na referendumske „zasluge“ dodati i sve one optužnice za krađu novca građana RS i trošenje za lične potrebe, koje je svojevremeno u fioke strpao glavni tužilac BiH, čija suspenzija je juče stupila na snagu.

Da, počinje kraj vladavine Milorada Dodika. Svakako da je to njemu bilo jasno i mnogo ranije nego nama običnim smrtnicima. U onoj gore pomenutoj jednačini o spasavanju sopstvene zadnjice, Dodik se verovatno povodio ugodnostima koje donosi hapšenje ili poternica zbog referenduma, ili, lepše rečeno – „borbe za interese srpskog naroda“ – što je nacionalistička glupost zgodna da većina građana RS nasedne, nego zbog toga što ih je opljačkao pribavljajući ličnu korist. Bolje da „padnem“ zbog lažnog patriotizma i za slobodu, nego zbog toga što sam „drpio“ od najsiromašnijih građana na evropskom tlu. To je logika iza koje se kriju gotovo svi lideri čija se vladavina iscrpljuje na mržnji prema drugim narodima, koji su spremni, ili su uveliko pozvali građane da umiru, pate, budu osakaćeni i bolesni u ime tih „viših“ nacionalnih interesa, praveći pritom od njih ubice i ratne zločince sa idejom da su žrtve.

U Srbiji, s druge strane, preovlađuju glasovi koji se naizgled sasvim iskreno pitaju – što svima smeta referendum o danu RS? Zašto su svi ustali protiv. Sležu ramenima, kao nije im jasno. Pa to je samo referendum o jednom danu, prazničiću… Iza takvog pitanja, krije se, naravno, ne tako naivna misao o tome da bi taj bosanskohercegovački entitet trebalo da bude nezavisan. Kažu, to je volja tamošnjeg naroda. Pritom, zaobilaze celokupan kontekst. Gaze preko osnovnih odrednica koje karakterišu prilike. Zasnovano na nacionalizmu, lažima o odgovornosti i ulozi koju su lideri tokom ratnih devedesetih imali, siromaštvu i korupciji, tamošnje društvo predvođeno Miloradom Dodikom čini im se sasvim u redu. Teško se odriču ideje o ratnom plenu i nekakvoj pobedi Srba u ratu. Čemu onda genocid, ako ni RS nije naša? Gubi se oslonac… Prave se kojekakve paralele, traže razlozi za dalju etničku podeljenost, razdvojenost od onih koji nisu Srbi, daje legitimitet i podrška Dodiku. U ovom trenutku, to je čak (nevažno zbog kojih razloga) jasno i Aleksandru Vučiću, pa igra tu pokvarenu igru nejasnog odnosa prema RS, ne bi li sačuvao podršku srpskih nacionalista, iako nije otvoreno podržao referendum, a stavljajući se na stranu protiv, jer se Dodik kao nije sa njim najpre dogovorio o svemu.

Na kraju, nezavisno od tih glasova koji dolaze iz Srbije – ima li Milorad Dodik izlaznu strategiju za situaciju u kojoj se našao? Da li je to ruski helikopter koji će u jednom momentu sleteti u Laktaše i odvesti ga u Moskvu kod Mire Marković i ostalih srpskih „mučenika“, ili pak nešto drugo, vreme će pokazati. Možda zaista ne bude ništa od svega gorenavedenog, a velikosrpski nacionalisti dobiju još vremena da sanjaju o tom konačnom referendumu o nezavisnosti RS, koji će im ostvariti njihov Milorad Dodik.