Toksični nacionalista i homofob – Šapić u borbi za samog sebe

Reč je Aleksandru Šapiću, privremenom gradonačelniku Beograda.

Osim što je prebogat za jednog bivšeg vaterpolistu, zauzet zauzimanjem i izgradnjom svojih imperija, prepoznat kao čuvar interesa tajkunskih zamaha u rušenju i ruženju grada, kao i opasnosti za bezbednost građanki i građana, identitet političara godinama, sada već i decenijama unazad brižljivo gradi na širenju mržnje prema pripadnicima drugih naroda, seksualnih manjina i ostalih koji se ne uklapaju, odnosno imaju nešto protiv tog njegovog tajkunsko, lopovskog fazončića.

Preciznije – nacionalizmom zabašurenu lažnu brigu za javni interes.

Još i dok je bio istaknuti funkcioner Demokratske stranke, Aleksandar Šapić se dičio poznanstvima i dubokim i iskrenim prijateljstvima sa osuđenim ratnim zločincima, a u svojim javnim nastupima veličao je te nakaradne „heroje“ dodatnu brukajući i zagađujući javni prostor njihovom promocijom.

Ubrzo zatim počeo je da se ističe mržnjom prema građankama i građanima drugačije seksualne orijentacije, pa je paket štetočine javnog interesa, pored zlokobnog nacionalizma upotpunio i ovim, čini se, prema iskustvenim okvirima uočavanja takvog tipa ljudi – neizostavnim delom.

Aleksandar Šapić veliki Srbin i homofob, ušao je sada u voz priprema za nove beogradske izbore kao gradonačelnik, odmah ustanovljen sa privremnim svojstvima, prvenstveno zauzimajući karakteristike predvodnika nacionalističkog juriša na zdravu pamet, saosećajnost i humane odlike svakog činioca ovdašnjeg društva.

Naveliko se govori o jednoj krajnje bizarnoj nameri režima Aleksandra Vučića da će Beograd „braniti“ kampanjom zasnovanom na „odbrani“ odavno nezavisnog Kosova, neutralnoj spoljnoj politici, odupiranju NATO, uvođenju sankcija Rusiji, a da će sve kandidate opozicije čija je kampanja usmerena usmerene na poboljšanje života građankama i građanima u Ovči, Borči, Krnjači, Zvezdari, Voždovcu, Surčinu… nazivati izdajicama i ološima, stranim plaćenicima, koji imaju jedinu nameru a to je urušavanje nacionalnih interesa i rušenje države.

Međutim, jasno je, jedino što se brani na beogradskim izborima je njihova sloboda, preciznije da ne odgovaraju za lopovluke neverovatnih razmera, prodaji opšteg dobra za ličnu korist. Zato i idu ka tom cilju preko Kosova, Rusije, Evropske unije, NATO…

Vratimo se Aleksandru Šapiću. Jasno je da se malo ko više iznenađuje njegovim nasilnim javnim nastupima, a i toliko ih je, da već sledeći stavi u senku prethodni.

Naime, Aleksandar Šapić je pre tri, četiri dana govoreći o begradskim izborima izgovorio da „Beogradu treba srpski gradonačelnik, srpska vlast, Beograd je srpski grad i prestonica“.

Ocenio je da „kad god je Beograd bio jugoslovenska prestonica i kad je imao jugoslovensku vlast, jugoslovenskog gradonačelnika ili nekog drugog jugoslovenskog, balkanskog ili kako se to već definisalo, on je bio dobar svima drugima osim Srbima. Kad smo imali srpsku vlast i srpskog gradonačelnika on je bio dobar i Srbima i drugima“.

On je rekao da vlast treba da na te izbore izađe u „širokom frontu“ da bi se „odbranili nacionalni interesi“ i ocenio da je „ultraliberalna“ Srbija u „ogromnoj manjini“.

A, potom, kada je završio sa otrovnim nacionalizmom u službi očuvanja sopstvenog bogatstva, a kako bi gore navedeni paket štetočine javnog interesa bio potpun, prešao je Šapić na građanke i građane drugačije seksualne orijentacije.

Najavio je da će ove godine beogradski „Dani porodice“ trajati dva meseca, a ne kao pre – dva dana i rekao da „recimo, ako dođe do promene vlasti, možda će (manifestacija kulture) ‘Mirdita’ biti proglašena manifestacijom od posebnog značaja“.

„Možda će homoseksualna i biseksualna parada koju smo dozvoljavali, trajati mesec i po dana, a ne dan ili par dana“, rekao je Šapić.

Kakav providni i jadni borac za ostanak na slobodi nakon promene vlasti.

Razume se – u slučaju promene, ali i karaktera nove vlasti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.