Srbrljanje

„Zaboravite na pravdu na svetskom nivou“, rekao je Vučić. Izvesno je da se kosti pobijenih Bošnjaka i Albanaca, bar iz perspektive nas koji smo živi, prevrću unazad trideset godina, svaki put kada Vučić, jedan od promotera genocidne politike, otvori usta i obrati se javnosti. Pogotovo u društvu Milorada Dodika, produžene ruke takve politike i dan-danas, u savezu sa gotovo svim vladarima Srbije, od 5. oktobra dvehiljadite godine.

Koliko je mučno slušati dvojicu „lidera“ kako kukaju nad sopstvenom sudbinom, ali i sudbinama srpskog naroda, koji su ih teško izmanipulisani i opljačkani, zapravo, i birali na izborima. Uoči odlaska u Vašington i susreta sa zvaničnikom Kosova, uveliko nezavisne države, Vučić je doveo u Beograd Milorada Dodika kako bi pljunuo po grobovima pobijenih Bošnjaka, u pokušaju da dokaže „srpstvo“ i neodustajanje od „veliko srpskih“ ciljeva.

Očekuje ga u Vašingtonu potpisivanje sporazuma sa Kosovom, očekuje ga priznanje kosovske nezavisnosti, pa se sav „prepao“ od takvog ishoda, godinama unazad, otkada je na vlasti, brže-bolje, dohvatio Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, ne bi li na najvećoj nesreći jednog naroda još od Drugog svetskog rata, čiji je i sam uzročnik i delom bio, kao potrčko osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, pokušao da opravda svoju ratno propagandnu prošlost.

S obzirom na to da je na promociji takve politike kao vrhunske vrednosti i morala radio tokom svoje celokupne političke karijere, odnosno odsustva bilo kakvog kajanja i minimuma ljudskosti – priznanje kosovske nezavisnosti, potpisivanje mirovnog sporazuma sa Kosovom, nije u skladu sa ciljem da Srbijom nastavi da vlada decenijama i tako sačuva finansijske prilivilegije koje je tokom vlasti stekao.

Stoga, „Srbrljanje“ nastavlja da sprovodi u ovim danima sa pojačanim intenzitetom, jer mu je jasno da dalje više neće moći da izvrdava ono što je odavno obećao kako Sjedinjenim Američkim Državama, tako i Evropskoj uniji, od kojih zavisi i ovo malo hleba i bede koje građani Srbije dobijaju, tokom njegove vladavine.

Tako će on, vrhovni vladar i posednik novca svih građana Srbije iz budžeta Republike Srbije, da finansira filmove koji se bave zločinima nad srpskim narodom, u poslednjih sto godina. To je najavio, takođe, juče, na konferenciji za novinare, uoči odlaska u Vašington na prelazak još jedne stepenice u priznanju nezavisnosti Kosova.

Razume se da se kao reditelj za film plasira Emir Kusturica. Jer, pretpostavlja Vučić, kada Srbima, s ove i one strane Drine, kažeš – Emir Kusturica – to je već dovoljno da im srce zaigra, da im krv bukne u obrazima, da im prazni stomaci, neplaćeni računi, gladna deca i bolesni roditelji, postanu u životu sporedna stvar. Da im se „bes“ od „izdaje“ nacionalnog interesa, utiša… Da im pljačka koju vlasti nemilosrdno sprovode postane samo pretnja i argument domaćih izdajnika i plaćenika u pokušaju da „patriotski“ režim i Vučićevu stranku svrgnu sa vlasti.

„Ljudi u Srbiji, a ponekad i u Srpskoj ne razumeju šta se dogodilo 1999. Kada nam nešto ne odgovara, mi se pravimo da ne razumemo šta je bilo 2008. Da li mislite da može bez posledica da prođe što se dogodilo 2010?“, upitao je juče Vučić. Razume se da nijednom rečju nije pomenuo da li može da bez loših posledica prođe ono što je bilo tokom ratova devedesetih, od 1990. do 1999. godine. Arsenal zločina i genocida koje je Srbija, pod vlašću Slobodana Miloševića, i njegovog šefa Vojislava Šešelja, počinila nad pripadnicima naroda bivše Jugoslavije.

Zato je tu Kusturica, čuvar ratnozločinačkog identiteta, da dokaže Srbima da to sve ništa nije bilo i da su Vučić i cela udružena zločinačka ekipa zapravo bili mirotvorci, a nikako prosti kradljivci i ratni profiteri.