Srpski studentski bunt proširio se kao virus celom planetom

Na studentskim protestima ne vijore se zastave Evropske unije. Zapravo nijedna – osim srpske.

Posle skoro 13 godina režima Srpske napredne stranke, više od polovine njihovih života, jasno im je da nikakva saopštenja, ocene i uslovljavanja od strane Unije ne idu u pravcu ostvarenja javnog interesa građanki i građana Srbije.

Možda samo malo, ali apsolutno – nedovoljno.

Saradljivost sa režimom za kojeg dokazano znaju svih ovih godina da kontroliše gotovo sve medije, da je ogrezao u korupciji, da širi nacionalističke pobude, mržnju i strahove od ratova sa susednim državama, da na takav način dobija izbore i postaje „legitimni“ predstavnik naroda Srbije, potpuno je obesmislio značaj EU u njihovim životima.

Izuzeo ga je kao faktor koji doprinosi oslobađanju od tiranina.

Najnovija vest, zapravo, stara, ali i ove godine konstatovana, jeste da je Srbija na samom vrhu po stepenu korupcije na evropskom tlu. Taj „ekonomski tigar“ koji redom prima podršku Evropske unije i njenih lidera jede svoju decu, uništava institucije, besomučno krade i vara više od decenije, opet je dobio keca iz najvažnijeg predmeta – stepena korupcije.

U istom danu, međutim, u jedinoj svetloj tački kada je reč o podržavanju Srbije da se otarasi tiranina na vlasti – održana je rasprava u Evropskom parlamentu o političkoj i društvenoj krizi u zemlji. Trebalo im je skoro četiri meseca da se okupe i konstatuju da se narod Srbije pobunio, blokirao institucije, fakultete, da je spreman da se bez ičije pomoći otarasi zlotvora na vlasti, da rizikuje živote, egzistenciju…

Da konstatuju da je nasilje jedini jezik koji režim Aleksandra Vučića razume i kojim govori i komunicira sa građankama i građanima Srbije. Da ih gazi po ulicama automobilima, da im preti „kobrama“, paramilitarnim formacijama, da ih hapsi i stavlja u zatvore zbog toga što ne žele da se povinuju korupcionaškom režimu. Da im ukida plate, daje otkaze, ugrožava goli život samo zato što ne žele da pristanu da ih dalje ubija i potkrada.

Rasisti, fašisti, koji se od milja zovu ekstremno desničarskim partijama u Evropskoj uniji, stali su u Evropskom parlamentu u glas na stranu Aleksandra Vučića. Od poslanika Marin Le Pen, preko nemačkog AFD do Fidesa Viktora Orbana

Bilo je to očaravajuće gledati, gledati i slušati kako ga podržavaju oni koji se zalažu za proterivanje izbeglica, ukidanje prava nacionalnim, verskim i seksualnim manjinama. Oni zbog kojih su u državama gde su im stranačke postojbine organizovane takođe masovne demonstracije jer ljudi ne mogu da podnesu da im i u malim ili većim procentama budu prisutni na političkoj i društvenoj sceni ljudi koji mrze druge ljude zbog toga što nisu iste boje kože i vere.

Bilo je očaravajuće gledati i slušati kako se čak i poslanici Evropskog parlamenta iz Evropske narodne partije, čija je SNS pridružena članica, ograđuju od režima Aleksandra Vučića.

A, najlepše i najčarobnije bilo je gledati sve ostale poslanike Evropskog parlamenta kako se klanjaju našim studentima i mladima i kako u njima prepoznaju budućnost ne samo Srbije već i regiona i celog kontinenta.

Ponos je ogroman, jer je reč o nama, našoj deci, našoj zemlji.

Srpski studentski bunt proširio se kao virus celom planetom.

Kada se ima posla sa ratnozločinačkim režimima, sa onima koji celu svoju političku karijeru dugu i po tri decenije zasnivaju na mržnji, ratnom profiterstvu, kada im je svaka izjava u svojoj suštini bazirana na lažima, oni koji bez ičije pomoći stanu naspram toga, koji se tome suprostave, ne mogu imati nikakve druge osobine i karakteristike osim vanrednosti, neponovljivosti, apsolutne veličanstvenosti. Za divljenje, za klanjanje i skidanje kape do poda.

A, reč je zamislite o nama. Našoj deci. Posle toliko decenija srama i stida zbog ratnih zločina, nesreće kojoj nismo uspeli da se odupremo. Sada smo na vrhu sveta. Divno je.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.