Ujed komarca za Vučića

Ta normalizacija uličnog nasilja učestalošću dešavanja, uoči predstojećih izbora, takođe nije nastala odjednom, već je godinama unazad narastala, oslanjajući se na višedecenijsko iskustvo uvlačenja običnih ljudi u međusobne sukobe.

Imajući u vidu da aktuelna politička elita vlada javnim prostorom, medijima, gotovo svim, pa i najintimnijim, porodičnim odnosima i socijalnim aspektima, kao i da je nastala i profilisala se na ratnoj propagandi, čije posledice su stotine hiljada mrtvih, prognanih, raseljenih, osiromašenih…, današnje nasilne prilike i okolnosti sa ulica širom Srbije, zapravo, nimalo ne iznenađuju.

Kao što, s obzirom na celokupno iskustvo i kontekst, i mnogo veći stepen i zamah nasilništva, takođe, ne bi mogao da se tumači kao nekakav novi fenomen ili nagli skok.

Nasilništvo većine nad manjinom nije samo po sebi postavljeno tako da je nužno.

Ali, opet, iskustvo je pokazalo da određene teme, one koje se odnose na poštovanje osnovnih prava i sloboda, poput nacionalne, verske, seksualne pripadnosti, bile su i temelj i povod za vršenje ratnih zločina, etnička čišćenja, odnosno inspiraciju političkih elita u čijem ishodu su izmanipulisani građani ubijali pripadnike drugih naroda samo iz jednog takvog određenja i pripadnosti.

Ta manipulacija i okretanje ljudi jednih na druge omogućila je političarima da profitiraju, kako ekonomski tako i u smislu sticanja svih društvenih privilegija.

Stoga, održavanje na vlasti, odnosno opstanak i održavanje uticaja i pomenutih privilegija, pretpostavlja se i kao uslov za neotkrivanje zlodela iz prošlosti i zaborav u sadašnjosti i budućnosti.

Odavno se prognozira surova i mračna budućnost u srpskom društvu, koja nužno dolazi iz mračne i surove prošlosti – a to je da će na kraju svih sukoba i ratova izvan granica Srbije, ta smrtonosna i uništavajuća energija biti zaglavljena unutar granica države, gde će doživeti vrhunac i potpuno ispasti iz mogućnosti i zamisli nekakve kontrole i saniranja tako nastale štete.

Usled nemogućnosti da vode dalje ratove u državama bivše Jugoslavije, isti ti političari, kojima je to onemogućeno sada, povešće sopstvene građane na ubijanje sebe samih.

Navijačke grupe, huligani, ta omladina koja ne samo da je posle ratova odrasla na lažima, mržnji, nepristajanju i nesuočavanju sa greškama političara, već i dan danas prisustvuje njihovoj vladavini i potpada pod uticaj kroz obrazovanje, kulturu, ekonomske uslove života, zdravstvene zaštite, spremni su da krenu za ljudima sa vlasti.

Da stanu iza tuđeg bogatstva i pokušajima očuvanja nastalog upravo na nesreći jednog od najsiromašnijih i najoštećenijih naroda na evropskom tlu.

Načine manipulacije tim nesrećnicima koji su, nakon ratišta i učestvovanja u vojnim i policijskim i formacijama agresorske države Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja nekad, danas su usavršili njihovi politički sinovi Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, koji neprikosnoveno vladaju, uprkos što bi zbog učešća u ratno zločinačkoj propagandi i profiterstvu na tome, trebalo odavno da budu lustrirani.

Šta je za Aleksandra Vučića zato problem da govori neistinu, da zloupotrebljava sve institucije države koje bi u nekom pristojnijem društvu trebalo da čuvaju upravo građane od mogućnosti upravo takvih zloupotreba.

Njegovo višedecenijsko iskustvo političara obiluje tolikim lažima i nedelima da seže čak i do ratnih zločina, što je, imajući u vidu noviju evropsku istoriju, „privilegija“ za mnoge političare nedostupna još od Drugog svetskog rata i Hilterove Nemačke.

Razume se da su jedan ili dva šamara na ulici, pesnica u glavu, paljenje baklji, progon i hapšenje ljudi zbog različitog političkog, a reklo bi se, pre svega, ljudskog stanovišta, potpuno ukidanje i obesmišljavanje svih prava i sloboda ljudi, za njega poput ugriza komarca.

Na mnogo veća zla on je spreman. Što je toliko puta, unazad decenijama, već pokazao.

Osim da se poželi sreća, odnosno što manja nesreća u borbi protiv takvog diktatora, jedino je preostalo uoči predstojećih izbora.