Takozvana država Srbija je Akcionarsko društvo za pljačkanje i uništavanje Srbije kao takve, a tobožnji srpski državnici su svi do jednog duhovni (možda čak i biološki) potomci Aganlije, Kučuk Alije, Mehmed Fočić Age, Starca Foče i drugih svirepih, krvoločnih dahija koji su stolećima terorisali Srbiju.

U Srbiji je, dragi kolega, danas sve isto, ako ne i gore, kao u vreme starih, turskih dahija, a za činjenicu da nove dahije (navodno) srpskog porekla više ne nabijaju ljude na kolac i ne siluju srpske device, ne treba zahvaljivati dahijskoj političkoj emancipaciji već odsustvu potrebe za nabijanjem na kolac i za silovanjem srpskih devica. Srbi se danas, rekao sam, samonabijaju na kolac.

Danas srpski ljudi i srpske žene, izbezumljeni od gladi i beznađa, dobrovoljno i bez ikakve prisile skaču sa višespratnica, često sa decom u naručju, a srpske se device, ako takvih još ima, u današnje vreme prosto utrkuju u radosnom širenju nogu pred izbezumljenim srpskim dahijama, najvećim potrošačima vijagre i cijalisa na Balkanu i šire.

Ako se srpske device dobro pokažu, što znači ako bespogovorno zadovolje i najperverznije želje srpskih dahija, onda mogu računati na naknadu od pedesetak evra ili na radno mesto spremačice u JP Parking servis. A u isto vreme na Adi Ciganliji se svake noći troše milioni evra i milijarde takozvanih dinara. Bahanalije na Adi takoreći nikada ne prestaju.

Na Adi Ciganliji takoreći nikada ne sviće. Ada Ciganlija je večiti Belgrade by night. Orgije državnih dahija iz Beograda bez Ade Ciganlije u poređenju sa orgijama ciganlijskih razvratnika izgledaju kao nevina dečija igra.

Ciganlijski zlodusi nemaju nikakve mere. Kada se najedu omiljenih ciganlijskih specijaliteta, teleće glave u škembetu i jastoga u umaku od borovnice, kada se napiju čivasa i belog špricera, kada se našmrču kokaina, i nagutaju amfetamina, vijagre i cijalisa, penju se u krošnje ciganlijskih vrba i otuda vežbaju gađanje pucajući u sirotice i sirotane koji na obroncima Čukaričke padine preturaju po kontejnerima u potrazi za hranom.