Alal vera, Olivera

Ovoga puta, međutim, ne u mojoj TV kafanici. Pokleknuo sam, cenjeni moj publikume, popravio sam kućnu TV skalameriju. I nije bio neki kvar! Beše pregoreo ispravljač od rutera. Nadam se da će sledeći kvar biti ozbiljniji, jer sam se ponovo odao povremenom gledanju naših kretenizujućih programa, a to može eskalirati. Lepo kaže Očenaš: najbolje je ne biti uveden u iskušenje.

Dakle, ovako. Rečeni Utisak je trebalo da rasvetli jednu veliku misteriju: da li u Srbiji postoje objektivno analitičari, ali o tome se razgovaralo samo na početku emisije, što će reći nekih desetak minuta koje su uvaženi gosti iskoristili da se deklarišu, samodefinišu i cenjenom publikumu priznaju na čijoj su strani njihova objektivna srca. Posle bloka reklama – koji nije bio ni za jotu dosadniji od prethodećih mu gostinskih samorefleksija – sve se vratilo u aktuelnu kolotečinu. Cvijan! Vučić! Evropska unija – da ili ne! Izbori – kada, kako i zašto! I pročaja. Sve u svemu, cenjeni publikume, teško sviranje Crvenom banu. Na momente sam imao utisak da se ostvarilo Koštuničino proročanstvo o Srbiji kao zemlji udobne dosade, maltene pa Švajcarskoj. Kakav političar takav i prorok. Srbija je oduvek bila dosadna, ali krajnje neudobna zemlja. I takva će – kako stvari stoje – i ostati.

Najsolidniji utisak na mene je, predvidivo, ostavio moj dindušmanin, neumorni Vukadinović Georgije, koji već godinama živi – kako se to u poslednje vreme uobičajilo reći – na relaciji između raznoraznih TV pričaonica i proseravaonica. Utisak svudaprisutnosti i sveobaveštenosti Georgije redovno pojačava podebelom fasciklom sa – što bi rekao Žika Obretković – „materijalima“, hrpom ouprintova i fotokopija. Dokumentacija! Dokazi, bato! Sve crno na belom! Čekaj malo, pomislih u jednom momentu, kako je Đole znao o čemu će u Utisku biti reči? Momentalno me je obuzela paranoja. Da se Đole – došaptavala mi je paranoja – nije počem dogovarao sa Oljom, pa tek posle „zdogovora“ pripremio dokazni materijal. Sećate li se da sam jednom zgodom – takođe obuzet paranojom – posumnjao da između Olje i Vukadina lebdi neki fluid. Ako sam tada i posumnjao, ovoga puta me je stvarnost Utiska dibidus razuverila, jer se Đole u jednom momentu Olji obratio kao – Oliveri. Razumem ga. Ko da se snađe u svim tim studijima, među svim tim voditeljkama. Olja se, lepo se to videlo, zdravo ucveljila i momentalno uključila reklame. Što je, po mom skromnom sudu, bio pravi potez. Postoji samo jedan način da se Đorđe iskupi za teški gaf. Da se – kada ga dama pozove u emisiju – Oliveri Kovačević obrati sa – Olja.