Negiranje prava Izraela na postojanje uskoro kažnjivo?

Parole kojima se osporava pravo Izraela na postojanje mogu se, na primer, iznova videti kao grafiti u Berlinu, a na demonstracijama solidarnosti sa palestinskim civilnim stanovništvom mogu se čuti odgovarajući povici. Reč je o odbacivanju države Izrael, o njenom uništenju. Do sada u takvim situacijama, po pravilu, nije bilo krivičnopravnih posledica. Sada Bundesrat, drugi dom nemačkog parlamentarnog sistema, insistira na zakonskoj zabrani.

Predstavnici 16 nemačkih pokrajina usvojili su na poslednjoj sednici pre letnje pauze predlog zakona koji je podneo Hesen. „Sada sasvim svesno podnosimo ovaj predlog zakona, jer konačno moramo da pređemo sa reči na zakonodavno delovanje“, rekao je hesenski ministar pravde Kristijan Hajnc pre glasanja.

„Ko javno negira pravo Izraela na postojanje…“

Prema predlogu Bundesrata, trebalo bi kazniti „onoga ko javno ili na skupu negira pravo države Izrael na postojanje ili poziva na njeno ukidanje“. Međutim, to bi trebalo da bude kažnjivo samo ako se čini na način kojim se podstiče spremnost na antisemitsko nasilje ili samovoljne mere.

Postojeće krivične odredbe nemačkog prava, koje se, na primer, odnose na podsticanje mržnje prema delovima stanovništva ili na upotrebu obeležja terorističkih organizacija, nisu dovoljne, navodi se u obrazloženju predloga zakona.

Hesenski ministar pravosuđa Hajnc rekao je da se od 7. oktobra 2023. godine, od „varvarskog napada“ Hamasa na Jevrejke i Jevreje, ta mržnja „prelila“ na ceo svet, pa i na Nemačku. Antisemitizam se „javno ispoljava na našim ulicama“.

Političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) je nastavio: „Preko zlanog kamenja spoticanja (kocke ugrađene u ulicu podsećaju na Jevreje ubijene za vreme nacionalsocijalizma, prim. red.), koje svi poznajete sa naših ulica i iz gradova, danas ponovo marširaju mase koje otvoreno uzvikuju te parole i tu mržnju prema Jevrejima.“

Hajnc je rekao da predlog zakona izričito nije usmeren protiv slobode mišljenja niti protiv kritike izraelske vlade. On takođe ne sprečava rasprave o mirnom političkom rešenju na Bliskom istoku. Sve to pripada slobodarskoj demokratiji.

Predlog je opisao kao „sasvim svesno veoma usko formulisan“. Reč je o „pozivima koji veličaju nasilje“ i podstrekuju na uništenje Izraela. Pravna država mora ostati sposobna da deluje. Zemlja ne sme „ponovo nemoćno da posmatra“ kada se mržnja prema Jevrejima „ispoljava na našim ulicama“.

U domu pokrajina ministar Hajnc bio je jedini koji se izjasnio o ovoj tački dnevnog reda. Kada je Hesen u maju izneo svoju inicijativu na razmatranje, reč je uzeo i ministar unutrašnjih poslova tadašnje pokrajinske vlade Baden-Virtemberga Tomas Štrobl (CDU) i podržao tu nameru. On je tada izričito naveo povik „Od reke do mora“.

Sada, prilikom glasanja u julu, više nemačkih pokrajina dalo je izjavu za zapisnik da bi nemačka vlada trebalo da predloži rešenje kako bi Bundestag, kao zakonodavac, mogao da usvoji zakon koji bi bio „pravno pouzdan i u skladu sa ustavom“. Time se, u krajnjoj liniji, podržava insistiranje Hesena na donošenju propisa, ali bez preuzimanja njegovih pojedinosti.

Zakoni iz Bundesrata

Dešava se s vremena na vreme da predlog propisa iz Bundesrata, nakon odgovarajućeg mišljenja nemačke vlade, bude upućen Bundestagu. Izuzetno je retko, međutim, da takav predlog zaista bude sproveden do kraja. U tekućem, 21. sazivu Bundestaga, koji traje od proleća 2025. godine, Bundesrat je usvojio 45 predloga zakona i prosledio ih vladi – nijedan od tih predloga do sada nije postao zakon.

U 20. sazivu (2021–2025) dom pokrajina izneo je 49 predloga zakona, od kojih su dva usvojena. Između 2017. i 2021. godine iz Bundesrata je poteklo 66 predloga zakona, od kojih su sedam postali zakon. Poređenja radi, tih sedam čini samo veoma mali deo od 542 zakonska predloga koji su u tom periodu stupili na snagu.

Pri tome se s vremena na vreme čuju pozivi na zakonsko uređenje ovog pitanja. Centralni savet Jevreja već duže vreme insistira na preduzimanju mera. Odluke savezne vlade da kritikuje izraelsku vladu „apsolutno su legitimne“, rekao je predsednik Centralnog saveta Jevreja Jozef Šuster sredinom juna u intervjuu za Dojče vele. Ali više nije legitimno „kada se dovodi u pitanje pravo Izraela na postojanje ili kada se ta zemlja demonizuje“.

Još uoči sednice Bundesrata oglasilo se – što je prilično neuobičajeno – oko 30 profesora i profesorki prava, koji su taj poduhvat ocenili kao neustavan. Prema njima, zabrinutost zbog porasta antisemitizma i antisemitskog nasilja jeste razumljiva, ali određeno mišljenje ne može se zabraniti opštim zakonom.

U međuvremenu je i jedno stručno mišljenje Naučne službe Bundestaga izazvalo sumnju u to da li je ova inicijativa u skladu sa ustavom.

Kon-Bendit kaže ne

Sredinom juna Danijel Kon-Bendit, i sam Jevrejin i nemačko-francuski političar Zelenih, koji je od 1994. do 2014. godine bio poslanik u Evropskom parlamentu, izjasnio se u intervjuu za FAZ o nameri hesenske pokrajinske vlade i ocenio predlog zakona kao „suštinski pogrešan“.

„Mnogi oštro kritikuju Izrael, pa i sami Izraelci. Nisu svi oni antisemiti“, rekao je Kon-Bendit. Ukazao je na filozofkinju Džudit Batler, koja podržava antiizraelski pokret za bojkot BDS. Prema njegovom uverenju, rekao je Kon-Bendit, BDS je „glup“ i predstavlja „ideološki potpuno pogrešan stav. Ali Batler ipak nije antisemitkinja“.

U suštini, reč je o sporu između slobode mišljenja i antisemitizma. Prema Osnovnom zakonu (član 5), sloboda mišljenja može se ograničiti samo „opštim zakonima“, koji, dakle, nisu usmereni protiv određenog mišljenja kao takvog. Prema mišljenju kritičara, sada bi, međutim, upravo to bio slučaj. Predlogom se kažnjava isključivo negiranje prava Izraela na postojanje. Onaj ko bi osporavao pravo drugih država na postojanje ostao bi nekažnjen.

Ministar pravde Hajnc je uoči glasanja u vezi s tim ukazao na neuobičajenu presudu najvišeg nemačkog suda iz 2009. godine, takozvanu „odluku u slučaju Vunzidel“. U tom bavarskom gradiću godinama su se organizovali marševi ekstremnih desničara koji su veličali Rudolfa Hesa. Tada su sudije u Karlsrueu proglasile ustavnom odredbu kojom se kažnjava veličanje nacionalsocijalističke nasilne vladavine. To je obrazloženo posebnom istorijskom odgovornošću Nemačke.

Nemački državni rezon

Ta argumentacija, smatra sada Hesen, može se primeniti i na aktuelnu raspravu: između nacionalsocijalističke vladavine, Holokausta, osnivanja Izraela i negiranja njegovog prava na postojanje postoji istorijsko-politička povezanost. Pravo Izraela na postojanje predstavlja nemački državni rezon. Ko negira to pravo na postojanje, time se istovremeno suprotstavlja nemačkom ustavnom identitetu.

Sada je jasno da će politička rasprava trajati mesecima. Moguće je da će se spor, zbog pitanja da li bi takav zakon zadirao u osnovna prava i slobode, u jednom trenutku naći i pred ustavnim sudijama u Karlsrueu.