Tramp je Ukrajini dao važnu šansu, ali vreme radi za Rusiju

Međutim, najveću pažnju javnosti privukle su izjave američkog predsednika, koji je ponovo otvorio pitanje Grenlanda i pomenuo mogućnost ukidanja sankcija Turskoj.

Osim toga, najavio je nastavak sukoba sa Iranom, što je na iznenađenje prisutnih podržao i generalni sekretar NATO-a. Kada je reč o ratu u Ukrajini, predsednik Tramp je u svom prepoznatljivom stilu poslao dve naizgled kontradiktorne poruke.

Prva je bila da su Ruska Federacija i predsednik Putin spremni da postignu sporazum o okončanju rata sa Ukrajinom. S druge strane, objavio je važnu vest za Kijev – mogućnost da Ukrajina dobije licencu za proizvodnju municije za sistem Patriot.

Licenca za Patriot

Odluka predsednika Trampa doneta je pre svega zbog preopterećenosti i nedostatka industrijskih kapaciteta SAD, kako zbog rata u Ukrajini, tako i zbog sukoba na Bliskom istoku.

Time Sjedinjene Države proširuju proizvodnju, a Ukrajini omogućavaju da dugoročno sama obezbedi municiju za protivvazdušnu odbranu, koje joj kritično nedostaje, piše Index.hr.

Drugo, predsednik Tramp ovu odluku koristi i kako bi umirio domaću javnost. Američkim građanima želi da pokaže da Vašington više neće „poklanjati skupo američko oružje“, već će teret proizvodnje i finansiranja biti prebačen na Ukrajinu.

Treće, ovo predstavlja klasičnu politiku „štapa i šargarepe“ prema Ruskoj Federaciji.

Kontrolisana eskalacija

SAD, po već poznatom obrascu, koristi novi trenutak za „kontrolisanu eskalaciju“. Sličan scenario viđen je kada su Ukrajini isporučeni HIMARS sistemi, rakete ATACMS, tenkovi Abrams ili avioni F-16. Američka administracija svaki put je unapred najavljivala Kremlju sledeći korak, ostavljajući mu vreme da se prilagodi novoj situaciji.

Takav pristup pokazuje da SAD nije prestao da bude glavni saveznik Ukrajine, ali istovremeno ostavlja Moskvi prostor za diplomatsko delovanje.

Pored toga, ovakvim postepenim potezima pokušava se uspostaviti predvidljivost rata kako ne bi došlo do potpune eskalacije.

Što se same proizvodnje tiče, čak i u najoptimističnijem scenariju, Ukrajina bi prve rakete mogla da proizvede tek za nekoliko meseci – i to pod uslovom da se u zemlji organizuje završna montaža i da je već započet proces proizvodnje raketa PAC-3 ili njihovih ekvivalenata.

Realniji scenario je da će za proizvodnju prvih raketa biti potrebno najmanje godinu dana. Rakete PAC-3 nisu dronovi – reč je o izuzetno složenom naoružanju. Potrebne su specijalizovane mašine, koje neće biti lako dopremiti, kao i rigorozna kontrola kvaliteta svih proizvedenih komponenti.

Govor u Ankari i stanje na terenu

Predsednik Zelenski u Ankari nije održao uvodni govor, a „ukrajinsko pitanje“ sklonjeno je sa glavne pozornice kako bi se izbegle tenzije sa predsednikom Trampom. U svom obraćanju Zelenski je ponovo naglasio važnost prijema Ukrajine u NATO i pozvao evropske države da razviju sopstveni program zaštite od udara balističkih projektila.

O tome se u Ankari nije raspravljalo, ali je Kijev time želeo da pokaže da i dalje čvrsto ostaje pri svojim uslovima kada su u pitanju mirovni pregovori.

Za Kijev je ključni rezultat bila upravo legalizacija procesa proizvodnje raketa PAC-3. Iako Ukrajina uspešno pogađa ruski energetski sektor i praktično kontroliše Azovsko more, sprečavajući ruske brodove da slobodno deluju u Crnom moru, istovremeno ima ozbiljne probleme zbog ruskih udara na istoku i u centralnim delovima zemlje.

Ruske snage nastavile su napredovanje na tri pravca – prema Harkovu, Slavjansku i Pavlogradu.

Međutim, još veći problem od samog napredovanja predstavljaju napadi u pozadini. Ruska vojska koristi dronove i projektile za gađanje logističkih centara, benzinskih pumpi i druge energetske infrastrukture na prostoru između Harkova, Dnjepra i Zaporožja.

Ruska vojska gađa ukrajinsku logistiku

Uništeni su servisni centri u kojima se nalazio veliki broj kamiona i transportnih vozila, kao i nekoliko lokomotiva. Kamioni, transportna vozila i lokomotive od ključnog su značaja za ukrajinsku logistiku u tom području. Gađanjem logističkih centara i transportnih sredstava ruska vojska značajno otežava dopremanje municije, hrane i ostalih zaliha na front.

Ruska vojska drastično je skratila vreme od trenutka kada izviđački dron uoči grupisanje kamiona ili lokomotivu do trenutka kada balistička raketa, poput Iskandera, pogodi cilj. Glavni razlog za to jeste hronični nedostatak protivvazdušne odbrane. Ukrajinski logistički centri praktično su potpuno nezaštićeni.

Zbog toga je, vraćajući se na samit u Ankari, jasno da je za Ukrajinu od presudnog značaja obezbeđivanje proizvodnje municije za sisteme protivvazdušne odbrane.

Iako je Ukrajina posle četiri godine rata uspela da „preseli“ deo sukoba na teritoriju Rusije i time izvrši unutrašnji društveni pritisak na Kremlj, stanje na frontu i dalje nije povoljno za Kijev. Ruska vojska ponovo je preuzela inicijativu na prvoj liniji i napadima u pozadini uspešno ometa snabdevanje fronta.

To stvara asimetričan pritisak koji Ukrajina neće moći da izdrži bez jače protivvazdušne odbrane.

Dobijanjem licence za proizvodnju municije za sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajina pokušava da stekne veću samostalnost u zaštiti svog vazdušnog prostora pre nego što je kombinacija ruske ofanzive i pritiska iz Vašingtona primora na pregovore iz nepovoljne pozicije.