Sada je nož u leđa usledio i od Ruske pravoslavne crkve čiji je special envoy, mitropoliti Ilarion, našem patrijarhu predložio „konfederalni status“ za Mitropoliju crnogorsku i Skenderijsku. Sastanku su, iz nekog razloga, prisustvovali i spoljni popečitelj Wu Kjer Em i neki mu savetnik. Šta će ta dvojica tamo? Nije li crkva, za svoje dobro, odvojena od države i državnika? Nije li se u Patrijaršiji razgovaralo o striktno crkvenim pitanjima? Ima li, uopšte, ikakve čorbe u kojoj ambiciozni Picopevac neće biti mirođija? Nego, manimo se mirođija, da mi vidimo šta se radi po mitropolijama i arhiepiskopijama.

Pročulo se, naime, da je predlog njegovog visokopreosveštenstva Ilariona naišao na veoma hladan prijem, štaviše na konsternaciju srpske strane. Što i nije čudo. Nema nikakvog predloga pod kapom nebeskom koji ne izaziva našu konsternaciju. Ima da bude kako mi hoćemo. Ili nema da bude nikako. I najčešće tako i bude – nikako. A sa glavama kakve poseduju naši „državnici“ drugačije nije moglo, ne može niti će moći. Pre, međutim, nego što je potegao u Beograd, Ilarion je bio u Crnoj Gori. Neće biti da sa Amfilohijem nije popričao o mogućnosti „konfederalnog statusa“. Amfilohije ni mukajet. Sav je u low profile-u. Ali je za svaki slučaj nizu svojih titula dodao i ovu – „arhiepiskop cetinjski“. E, cenjeni publikume, tamo gde su arhiepiskop i arhiepiskopija, autokefalnost je nadohvat ruke. A ako iza te autokefalnosti stane i RPC, to ti je u političkom smislu, burazeru, kao da iza nekog „naprednog pokreta“ stane hazjain Koba, lično. Teško je tu reći „ne“, jedan je bio Tito, a i on je imao onoliku podršku Kobinih dušmana. Ajd da vidimo šta će iz svega ovog ispasti.