B-produkcija

Pročitah, naime, u mojoj omiljenoj žutari, Blicu, da je unutrašnji popečitelj, doktor Stefanović, primio Stivena Sigala i sa Sigalom proveo izvesno vreme u srdačnom i prijateljskom razgovoru posvećenom „borbi protiv kriminala“. Saznao sam, takođe, da je Sigal – osim što je glumac i muzičar – istovremeno i budista i – sasvim saglasno sa budističkim naukom – zamenik šerifa okruga Hudspet (?) u Teksasu. Renesansna ličnost, nema šta. Razgovarali su, kaže Blic, Stefanović i budista Sigal o „borbi protiv krijumčarenja ljudi i droge“. Što je, da kažemo, stvar za svaku pohvalu, ali ipak imam neka zakeranja.

Pre svega, insistiram na reciprocitetu. Ako je već srpski unutrašnji ministar sa Sigalom razgovarao o „borbi protiv kriminala“ i ako mu je Sigal obećao da će srpskim policajcima, kao čovek vičan oružju, upriličiti „pokazne vežbe“, ne bi bilo zgoreg da se organizuje susret američkog sekretara za odbranu i našeg Bate Živojinovića, koji bi ladno mogao da američkim marincima pokaže mnoge borbene veštine primenjive u „borbi protiv terorizma“. Neka misli ko šta hoće, ali kao lokalpatriota smatram da Sigal nije pobio više loših momaka od našeg Valtera. Nije to kraj mojim zakeranjima. Svaka čast šerifu Sigalu, ali – kad je u pitanju saradnja Vlade Srbije i Holivuda – čini mi se da bi Stefanović bolje postupio da se sastao sa Dastinom Hofmanom i Robertom Redfordom, junacima filma „Svi predsednikovi ljudi“. Imao bi i od njih šta čuti i naučiti.

Ostavimo sada komendiju po strani. Razmotrimo stvar hladne glave. Stiven narečeni Sigal je tipičan holivudski čovek, da ne kažem baš proizvod. Snima filmove, svira bluz, baza po belom svetu, slika se za novine, potpisuje autograme, svaki čas se ženi i razvodi, voli tuče, ali i dobar provod, saglasno čemu je na sastanak sa Stefanovićem došao pravo – sa splava. Sigal, dakle, radi ono što mu je u opisu radnog mesta, protiv čega ja – da ne bude zabune – nemam ništa. Drugo je pitanje da li su susreti sa belosvetskim glumcima (B produkcije) u opisu Stefanovićevog radnog mesta. Sa državničke tačke gledišta – nisu; ali sa populističke – i te kako jesu. Jer, pazite, Stiven Sigal je vrlo popularna ličnost, a naši državnici (pogrešno) smatraju da je popularnost prenosiva. Šteta što majstor sprdačine, Gručo Marks, više nije među živima.