Kada, recimo, čuješ Dejan Mijač, odmah pomisliš aha, to je onaj reditelj, čuješ li pak ime Irfan Mensur, momentalno se dosetiš da je to glumac, ali kad čuješ Dejan Savić prva ti pomisao bude da je to fudbaler, ali čim ustanoviš da si ga pomešao sa Dejanom Savićevićem, onda pojma nemaš ko bi uopšte mogao biti taj čovek.
To se nikada ne bi ni saznalo da komedijant slučaj nije udesio da N. N. lice Dejan Savić odlukom višnje sile postane upravnik Narodnog pozorišta. Pretpostavljam da ste dosad dokonali da je tema naše današnje kolumne usložnjavanju situacije u NP. Dakle ovako. Najpre je Jug Radivojević odbio da na pučistčki način zameni Hubača, za šta mu treba odati priznanje, a onda su se glumci i reditelji okupili i zatražili ostavku Dejana Savića.
Da u ministarstvu kulture ima pameti, ta bi mu ostavka momentalno bila data, ali ministarstvo kaže da za sada samo „prati tok situacije“ i da ne želi da „reaguje ishitreno“, što u ušima naivčina zvuči promišljeno i odmereno, ali prekaljenim prevodiocima sa zagrobnog na kolokvijalni srpski odmah puca pred očima da ministarstvo zapravo hoće da kaže sledeće: čekam da se odluka donese „tamo gde treba“, pa da reagujem „pravovremeno“.
No, dobro, pustio bih da se stvari u NP razvijaju svojim tokom – na to se ionako ne može uticati – da se na sceni nacionalnog teatra nije pojavio lik na koji polažem autorska prava, onaj moj drljavi podnarednik, iako ne u svojoj musavoj uniformi, nego u kostimu rečenog Dejana Savića. Uznemiren i uzibrećen odlučnom reakcijom pozorišnih radenika, podnarednik Savić je blagoizjavio da se glumci i reditelji ne bune zbog idiotske smene jednog uspešnog direktora drame, nego zato da bi psovali kralja.
Protest dramskih umetnika – bio je Savić kratak i jasan – „ima političku pozadinu“. Ovde ponovo ima posla za prevodioca. Podnarednik Savić, poučen viševekovnim iskustvom, zapravo šalje sledeću kriptogramsku poruku kralju: „Jesam, vaše veličanstvo, napravio sranje, ali sam ga napravio u odbranu vašeg lika i dela, jer da nisam, eto vam koliko sutra u Narodnom pozorištu Đilasa i Jeremića koji će prekosutra na velikoj sceni javno obesiti premijerku Brnabićevu. Zato zažmurite na jedno oko i ostavite me da, za skromnu naknadu, u potaji guzim NP-ov ansambl i publiku. Srdačno vaš, D. Sav.“ Ovo „D. Sav.“ je po pravopisu predostrožnosti, ne bi, naime, bilo dobro da kralj inicijale D. S. pročitao kao – Demokratska stranka. Pu, pu, daleko bilo.
Goreopisano je uhodana staza vekovnog propadanja svega i svačega u Srbiji koje će, ako se ne dogodi biblijsko čudo, skorih dana završiti upadom pikapova partijskih milicija na otvaranja supermaketa i nasumičnim mitraljiranjem okupljene mase. Scenario katastrofe? Jok. Gvozdeno pravilo dramaturgije, Puška okačena na zid u pravom činu, mora opaliti na kraju trećeg.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
