Svetom su, izgleda, zavladala dva idiotizma. Na jednoj strani je murdarsko-balkanski idiotizam (kome i mi imamo čast pripadati), a na drugoj je jevropsko-anglosaksonski. Najnovije dostignuće ovog drugog jeste propis po kome deca više ne smeju sedeti Deda Mrazu u krilu. Bajagi zbog pedofilije. Inače, u većini jevropsko-anglosaksonskih zemalja, u svim svojim gnusnim oblicima lako dostupne, naravno pod uslovom da imaš para i dobru vezu.

Ima tu jedno pravilo: kad god se u istoriji pojave nekakvi čistunski pokreti – na pomolu je veliki belaj. Svet je ovakav kakav jeste, smešan i od ovoga i od onoga i takav on zapravo i opstaje na smešanosti raznoraznih suprotnosti. Što bi ona filmska diva rekla neurotičnom čistuncu Hauardu Hjuzu: äMy, dear! Everything is filthy, but we are doing our best.ô Jeste, al ko još sluša filmske dive. Namnožili se mudroseri i dramoseri. Sve to pokupovalo kompjutere. Sve to pomislilo da je vrhunac evolucije. Kruna civilizacije. Što samo govori da se toj avanturi bliži neslavni kraj.

Ili ovaj slučaj, priča istinita, čitao u tamošnjim novinama. Neki tip u Torontu dobio, daleko bilo, rak kostiju. Nezgodna stvar. I šta tip radi? Potegne pa tuži komšiju-pušača iz stana ispod. Kancerogeni je, piše u tužbi, dim iz susedovog stana sledio zakone fizike, išao uvis i kroz pukotine na prozoru se uvlačio u stan obolelog. I malo po malo – duvanski dim izazvao rak kostiju. Oboleli će, izveštava novinar, po svemu sudeći dobiti odštetu. Neke stotine hiljada dolara su u pitanju.

Tako to biva kad se biser baci pred svinje, u prevodu – kada se lepe ideje prepuste na milost i nemilost nadobudnoj rulji. Jer pazite: čistunci u čistunstvu gledaju isključivo svoju korist. Što više zabrana, to više mogućnosti da se tuži neka fabrika ili neki sused i da se namakne neka kinta. A fabrike i susedi, u strahu da ne budu utuženi, svakodnevno štancuju raznorazna upozorenja koja će ih oprati pred licem pravde, poput već legendarnog: ne stavljajte najlon kese na glavu. Zbog svega toga, svet sve više liči na ludu kuću. Sve je prljaviji. Sve bolesniji. Sve dosadniji. I sve nasilniji.

Zagađenje, gospodo, dolazi iznutra, lepo to piše u starostavnim knjigama. A kad nam već ionako ne ide od ruke, ne bismo baš morali da sledimo svaku budalaštinu koja dolazi sa zapada. A već sam spreman da se kladim: i kod nas će sledeće godine zabraniti deci da sede u Deda Mrazovom krilu.