Evo šta je sve rekla, citiram: „Rusija je ljubazna krava sa veoma velikim očima i smešnim rogovima koja uvek preživa i daje preslatko mleko.“ Ajde dobro, ni po jada da se Nata na tome zaustavila. Ama nije! Otišla je i korak dalje. „Moja Rusija je prosjak“, nastavila je da kalpi otadžbinu, „Moja Rusija ne može da pomogne starijim i siročadi. Iz nje, koja krvari, kao sa broda koji tone, odlaze inženjeri, lekari, profesori jer nemaju od čega da žive. Moja Rusija, to je beskonačan rat na Kavkazu.“

Natalija Putina, srećom, nije pomenula. Da jeste, Vladimir Vladimirovič bi se potrudio da se izabere druga, još lepša Natalija koja će predstavljati rusku lepotu na mrskom Zapadu. Tako se to, cenjeni publikume, radi u Kremlju. Tamo niko nije nezamenljiv. Setite se samo da je i Nadežda Krupskaja, supruga V. I. Lenjina, bila u realnoj opasnosti da bude zamenjena drugom, lojalnijom Nadeždom. Ne bi se naša Nata nanosila krune. Bar u Rusiji ima Natalija. I većina su lepotice.

Kao što se moglo i očekivati, Natalijine reči su bile crvena krpa i so u oči za tamošnje patriote. Kako su reagovali? Nema potrebe da vam opisujem. Isto kao i ovi naši. Sto ste to puta videli. No dobro, da ne bi ove afere, pojma ne bih imao da „Komsomolskaja pravda“ – koja se naročito ostrvila na krasivicu – još uvek izlazi pod istim imenom. Da li to znači da Komsomol, pandan našeg SSO, posle demokratizacije nije ukinut? To nije u redu. Mislim prema SSO-u i srpskim komunjarama.

Evo, recimo, Vučela mora da izdaje svoju novinu pod nit-smrdi-nit-miriše imenom „Pečat“, umesto da kao zakleti vojnik partije svoj nedeljnik nazove „Mladi borac“. I nekadašnji urednik je još živ. Bila bi to sila od novina. Kako li bi se tek u „Mladom borcu“ ostrvili na neku našu misicu Nataliju, koja bi rekla bar polovinu od onoga što je ruska Natalija rekla o Matuški. Iako čak i u Rusiji, nedostižnom uzoru svih mladih boraca, mnogi smatraju da je ruska Nata rekla suštu istinu.