Čučuk Ana

… rečena ajduk-đevojka protestantima „poručila“ da od kuće ponesu jaja i da njima zaspu zgradu RTS-a.

Čučuk Anin poziv prošao je kao bos po trnju, što je pouzdan znak da su protestna okupljanja izraz autentičnog revolta i da su zaista spontana, a da su njihovi spontani organizatori u njima jedno veliko nespontano dupe koje bi protestni organizam pod hitno morao da odbaci. Avaj, iza pomenutih (figurativno govoreći) dupeta stoje još nespontanija – i veća – dupeta (imena i adrese poznati redakciji) koja su se zdravo uželela fotelja.

Na putu ka foteljama isprečio im se Bane Trifunović, koji je kumu osvetlao obraz, „poručujući“ Velikim Opozicionim Dupetima, koja se lažno predstavljaju kao alternativa, da su na protestima dobrodošli, kao i svi ostali, ali da će cenjenom protestantskom publikumu moći da se obrate tek kad podastru politiku suvisliju od žalopojke „vidite li šta vam Vučić radi, dovodite nas već jednom na vlast“.

Vidim – i sve se od od sreće udaram šapicama o grudi – da se sve više širi i omasovljuje svest da su Vučić & Co u stvari izašli iz šinjela prethodne vlasti koja, kao i Vučić, državom nije upravljala po ustavu i zakonima, nego je žarila i palila po feudalnom principu suveren-vazali-kmetovi, doduše sporije, sa malo više stila i malo manje dreke.

Smisao građanskih protesta je da mic po mic urade ono što opozicija ne ume (niti hoće, jer nema računa), a parlament ne može da uradi – da demokratskim putem izvrši pritisak na vlast da se prizove poznaniju prava i ustavnosti, što će protestima relativno brzo uspeti, ako ne potpadnu pod uticaj i kontrolu bivših Visokih Dupeta.

Još jedna opasnost stoji na putu protestnog uspeha, a to je duboko ukorenjena, u suštini seljačka, euromahalska ideologija „mi smo lepši, pametniji, sposobniji, obrazovaniji i zubatiji, a evo kakva nam se nepravda događa“.

Utuvite sledeće: jedina podela dozvoljena u zaista demokratskom društvu jeste podela na one s OVE i one s ONE strane zakona, sve ostalo – uključujući afinitete, obrazovanje, zubatost, itd, stvar je slobodnog izbora (i mogućnosti) građana. Koji se, fakat, moraju izboriti i za pravo da slobodno biraju i na izborima, ali i za pravo da imaju KOGA da biraju. Za sada im je, bojim se, to pravo uskraćeno, jer što reko film, u ovakvom poretku stvari ko god da pobedi, mi gubimo.

Defokusirajte se, dakle, sa Vučića, on – kao i svi njegovi prethodnici – stoji na staklenim nogama, a podrška koju uživa nije politička, nego počiva na principu piramidalne štednje. A znamo kako takve štednje završavaju. I šta biva kad se piramida uruši.